Piše: Viktor Litovkin, vojni komentator, Tass Još uvek je rano za proglašavanje pobednika: u Briselu je upravo održan novi sastanak ministara inostranih poslova NATO članica, a u julu predstoji samit Alijanse u Varšavi, tako da ćemo čuti još mnogo novih varijacija razrađene teze o „ruskoj vojnoj pretnji“. Ali, već je nemoguće proći mimo nekih izjava sadašnjih i bivših političkih i vojnih lidera ovog bloka. Evo jednog od njih - donedavnog zamenika glavnokomandujućeg NATO snaga u Evropi, britanskog generala Ričarda Širefa. Nakon odlaska u penziju, on je napisao roman sa efektnim naslovom '2017: Rat sa Rusijom', u kojem govori o opasnosti od nuklearnog rata sa Rusijom, navodno zbog želje Moskve da napadne Litvaniju, Letoniju i Estoniju. U kakvim tabloidnim novinama je on pročitao o takvim planovima Rusije ili o scenariju za treći svetski rat, koji razrađuje i na koje se oslanja rukovodstvo NATO-a, nije sasvim jasno. Ali, očigledno je da sa glavom britanskog penzionera nije sve u redu. Predsednik odbora Državne Dume za međunarodna pitanja Aleksej Puškov je tim povodom već ironično prokomentarisao: "Čini se da na ovu funkciju (glavnokomadujućeg NATO) biraju ludake". Puškov nije daleko od istine. Bivši Širefov načelnik, američki general sa četiri zvezdice Filip Bridlav, koji je nedavno penzionisan sa mesta Vrhovnog komandanta združenih snaga NATO u Evropi, tvrdio je, na primer, da su "Sjedinjene Države spremne da se suprotstave i poraze Rusiju u Evropi". Kako li on to zamišlja? Da li general smatra, da će oružani sukob sa Alijansom na starom kontinentu (zamislite na trenutak tako neverovatan i, po meni, neprihvatljiv scenario) uz razmenu udara, uključujući i nuklearne, biti ograničen na područje Evrope i Rusije, a da se neće proširiti na severnoamerički kontinent? Na primer, na NJujork, Vašington ili Jeloustonski nacionalni park, pod kojim, kao što je poznato, drema moćni vulkan, sposoban da raznese pola te zemlje? Teško je poverovati da je on tako naivan. Jednostavno, takav je mentalni sklop američkih komandanata: oni iz nekog razloga misle da će teritorija njihove zemlje u slučaju Trećeg svetskog rata ostati neranjiva, kao i u godinama Drugog svetskog rata. Ne bih ovako mislio da nisam pročitao izjavu još jednog penzionisanog američkog generala sa četiri zvezdice Veslija Klarka, istog onog koji je komandovao združenim snagama NATO-a tokom napada na Jugoslaviju 1999. godine, a koji je zahtevao od engleskog generala Majkla DŽeksona da „išutira ruske padobrance sa aerodroma u Prištini“.
Klark se izbrbljo da „NATO neće zaustaviti čak ni nuklearni napad Rusije na Varšavu“. Drugim rečima, Amerikanci su spremni da žrtvuju svoje najvernije saveznike radi pobede nad Rusijom. Sada postaje jasan i podtekst raspoređivanja američkog sistema PRO u Rumuniji i Poljskoj. Vašington bi hteo da se u slučaju rata on ograniči samo na teritoriju Evrope i Rusije. Ali, to je nerealan scenario. Ako ste mislili da ovakve paranoidne misli potiču samo od penzionisanih generala NATO - žestoko grešite. Evo još jednog generala sa četiri zvezdice. Ovaj put, češkog. NJegovo ime je Peter Pavel. Danas je on na čelu Vojnog komiteta NATO, to jest - on je drugi čovek u alijansi.
Nedavno je ovaj vojni komandant tvrdio da „alijansa može u cilju samoodbrane naneti taktički, ograničeni i humanitarni nuklearni udar". Od koga on misli da se brani - mislim da ne treba pojašnjavati. Niti: šta će se desiti sa onima koji nanesu takav „humanitarni (treba nešto ovako smisliti?!) nuklearni udar“, takođe. Kao objašnjenje samo ću napomenuti da na teritoriji Evrope, ako neko ne zna, postoji 200 američkih bombi slobodnog pada B-61 stacioniranih u bazama u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Turskoj. A natovski avioni F-15 i Jurofajter tajfun, koji vrše borbeno dežurstvo u bazama Emeri u blizini Talina i Zoknjaj u blizini Saulija, osposobljeni su za njihovo korišćenje.
Mnogo reči ovim povodom, i ne samo ovim, već i u drugim prilikama, pa čak i bez razloga, izrekao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. NJega, takođe, bez mnogo preterivanja, možete uvrstiti u VIP-klub paranoika. On je nedavno, na primer, izjavio jednom danskom listu na engleskom jeziku da je na proleće 2013. godine Rusija održala u blizini švedskog vazdušnog prostora vežbe, tokom kojih su dva supersonična bombardera dugog dometa Tu-22M3 uz pratnju četiri lovca Su-27 simulirala nuklearni napad na Stokholm i jug Švedske. Neću čak ni raspravljati o besmislenosti i šizofreničnosti ovakve izmišljotine. Međutim, to je izjava samog generalnog sekretara NATO-a, koju niko od ostalih zapadnih zvaničnika nije negirao. I kako se posle ovakvih reči normalno odnositi prema ovom čoveku, smatrati ga partnerom u pregovorima? O čemu sa njim razgovarati? Ali, batalimo moralisanje. Pozabavimo se nečim drugim.
Zašto tako visoki zvaničnici - i donedavni i aktuelni lideri vojno-političke alijnase 28 zemalja NATO - daju takve paranoične izjave? Da bi zastrašili javnost i vlade Evrope postojanjem „ruske vojne pretnje“ i izvukli od evropskih zemalja novac za izdržavanje vojne strukture alijanse i mnogobrojne birokratije, koja postoji u njihovim generalštabovima? Naravno, upravo zbog toga.
Retko koja zemlja, članica NATO, plaća svoje obaveze iz dokumenata Velškog samita od 2% BDP-a. Sve radije žive kao paraziti na račun SAD, koje plaćaju više od 75% budžeta alijanse. U 2017-oj su, na primer, planirale za to 3,37 milijardi dolara. Ali, postoji i druga strana ovog procesa – parazitizam najvišeg rukovodstva NATO na izmišljenom strahu od „agresivne Rusije“. Gde još mogu, ionako bogati ljudi, poput generala Širefa, Bridlava, Pavela, novog komandanta Skaparotija, generalnog sekretara Stoltenberga i drugih, dobijati toliko mnogo novca na račun američkih i evropskih poreskih obveznika, koristiti luksuzne vile u elitnom delu Brisela, automobile sa ličnim vozačima, pa čak i avione, koji ih mogu transprtovati u svaku tačku planete „po službenoj dužnosti“ i imati druge pogodnosti koje nisu dostupne običnim smrtnicima? Samo u rukovodećim vojnim strukturama NATO! A samo za to što plaše stanovnike svojih zemslja ruskom vojnom pretnjom i pozvaju ih na odbranu celim perimetrom natovskih granica, pa čak i izvan njih. Posao zaista nije težak i dobro je plaćen. NJega može raditi i šizofrenik. Pa čak i paranoik. Reputacija je beznačajna, kad je posao tako isplativ.
Izvor: fakti.org (Preveo: Srđan Đorđević)
