Pravda

Piše: Aleksej Muhin Predstavnici ekspertske zajednice i državni činovnici SAD izdvajaju se iz opšte grupe turista i investitora. Radi se o tome da oni realizuju sasvim određeni - misionarski program. Neki od njih iskreno, neki ne naročito, smatraju da „svetlost demokratije“ još nije dovoljno doprla u „nedosovjetizovane“ umove ruskih građana i da treba što je pre moguće upoznati ih sa osnovama i principima demokratije, budući da - svetlost može da se ugasi, a demokratija pretvorena u izvozni proizvod Made in USA da „istruli“. Ta misionarska ubeđenja prisutna su i kod predstavnika Stejt departmenta SAD, koji u poslednje vreme posećuju Rusiju. Ipak, u Stejt departmentu je uobičajeno da se „ukrajinski projekat“ smatra veoma uspešnim sa stanovišta predstavljanja demokratskih vrednosti širokim slojevima društva jednoj od svojevremeno najprosperitetnijih republika bivšeg Sovjetskog Saveza. Sudeći po svemu, u Stejt departmentu ne žele da vide rezultat koji mi vidimo: optimistički i vedri komentari saradnika ambasade SAD u Ukrajini ne mogu su čitati bez suza. Pa ipak, u Iraku i Libiji već su morali da se odreknu glavne teze američke spoljne politike „SAD su uvek u pravu“. Doći će red i na Ukrajinu. Nije uopšte slučajno da prilikom neke posete - bilo da je to Ukrajina, Moldavija, Gruzija ili Rusija - američke diplomate u svom programu daju prioritet susretima ne samo sa standardnim grupama aktivista za ljudska prava i opozicionara, nego i sa omladinom, posebno sa - studentima. Oni time pokušavaju da ubiju „čopor zečeva“. Tako je i Viktorija Nuland, koja je ove nedelje posetila Moskvu, svoju posetu počela susretom sa „mladim liderima“. Kao prvo, omladinu je lako sablazniti izgledima za svetlu budućnost u takozvanoj razvijenoj zemlji, ružičastom perspektivom, napredovanjem u karijeri u najvećim kompanijama i t. sl. Zapravo, radi se o banalnom primamljivanju budućih mladih naučnika i stručnjaka nakon što steknu obrazovanje u Rusiji. Treba znati da se isto takva situacija ponavlja u Indiji i u drugim zemljama koje su SAD odredile za svoje „intelekt-inkubatore“. Drugo, omladina koja „konzumira“ produkciju Holivuda još nije sasvim razumela da takozvani američki san više uopšte nije američki - njegov način mišljenja podržava svetska ekonomija, a bez tog „dodatka“ on se rasprši kao jutarnja magla u letnji dan. Uopšte, dok traže posao „mlade stručnjake“ malo interesuje geopolitika. Ima još jedna nijansa koja se tiče osetljivijih stvari. Na primer, to da starija generacija uopšte, potpunije oseća život komunicirajući upravo sa omladinom i napajajući se njenom energijom. U vezi s tim, ne izgleda slučajno sastav kandidata na sadašnjim predsedničkim izborima u SAD: relativno mladi političari „izbačeni“ su iz trke već u prvoj fazi. Veoma je karakteristično da su stariji „trkači“ drsko pozvali ruskog predsednika da podmladi establišment čime su izazvali samo podsmeh. Na susretima, koje u poslednje vreme prilično intenzivno organizuju američki činovnici sa određenim tehnološkim iskustvom, oni veoma vešto podstiču omladinu na političku borbu direktno obećavajući i podršku i zaštitu u slučaju takozvanih represija. Oni koji nemaju imunitet na takvu vrstu uticaja izlaze sa takvih susreta sa deformisanim poimanjem stvarnosti u svom okruženju, iskreno pretpostavljajući da je u zapadnom svetu „naravno, bolje nego u ovoj zemlji“ u kojoj su oni nedovoljno cenjeni i traženi, jer je i „ekonomija - slaba“ i „zemlja - u razvoju“. Primeri takve deformacije i demotivacije bile su svojevremeno teze o „staljinizmu“ koji se tobože „ne razlikuje od nacizma“, „sovjetski“ - znači „sovok“, a od novijih - hladni i informativni rat u kojem su pobedile Sjedinjene Države, a Rusija kao naslednik Sovjetskog Saveza, obavezna je da prizna da je pobeđena i još, naravno, da plati reparacije svime čime god može, na primer, „u naturi“ - resursima. SAD ne zbunjuje činjenica da je Rusija nakon što je anulirala „projekat SSSR“ uz pomoć izdaje dela svoje elite, samo „otišla sa bojnog polja“. Upravo zbog toga je Baraku Obami bilo potrebno da objavi i da požuri da pobedi u novom hladnom ratu-2, kada se „resetovanje“ koje je on proglasio u odnosima sa Rusijom, pretvorilo u realno „resetovanje“. NJihovi mnogobrojni saradnici bave se tim poslom (ratom), u suštini, rutinski, na raznim nivoima profesionalnosti i ulaganja svojih snaga. Naravno, taj rad treba ometati, pre svega poboljšanjem kvaliteta života u samoj Rusiji, i nikako mu ne povlađivati. Veoma su sveži primeri zemalja u kojima su vlasti neadekvatno i neodlučno reagovale na slične izazove. Sada su te zemlje u ruševinama, neke u doslovnom smislu te reči. Izvor: fakti.org