Piše: Predrag Ćeranić Većinski narod koji na ovom prostoru živi su Srbi, koje sa Rusima spajaju istorija i vjera, što je razlog više za brigu. SAD regiju žele kontrolisati, koliko zbog svih varijanti ruskih gasnih „tokova“, toliko i zbog namjera Kine da sagradi balkansku dionicu Novog puta svile, u vidu izgradnje brzih pruga. Ni opasnost od BRIKS-a ne smije se zanemariti. Sve u svemu, za SAD Balkan ima posebnu geopolitičku težinu. Iz američkog ugla posmatrano, Balkan je povezan i neodvojiv od Bliskog istoka, gdje su prisutni brojni problemi. To nije ISIL, nije ni Al Nusra, preobučena Al Kaida, niti Saudijska Arabija, Turska ili Kipar. Problem je Rusija.
Stoga je Balkan proglašen zonom od vitalnog interesa. Srbi se smatraju za remetilački faktor. Srbija nije priznala Kosovo, nije uvela sankcije Rusiji, ne osuđuje rusku intervenciju u Siriji, privredno sarađuje sa Rusijom, čak i na vojnom planu. Zbog Republike Srpske Bih nije u mogućnosti da prizna Kosovo, niti da zavede sankcije Rusiji. Banja Luka se protivi ulasku u NATO, u prijestonici Srpske Rusi su rado viđeni gosti. Između Moskve i Banja Luke gradi se sve više mostova u političkom i kulturološkom smislu. Izetbegovića, Ivu Banca i Mesića očajno brine situacija u BiH, „zbog uticaja Moskve na Banja Luku“.
Stoga se mnogo očekivalo od nedavnog protesta opozicije. Britanska štampa nije sačekala rasplet, već je „svenarodni protest“ opozicije prikazala kao bunt protiv korupcionaške vlade. Šest reportažnih kola sarajevskih televizija očekivalo je spektakl u vidu sukoba policije i „mirnih demonstranata“, koji su krenuli u protestnu šetnju. Do sukoba bi došlo da organizatori nisu odustali od šetnje ka drugom skupu, gdje se na Trgu Krajine održavao miting podrške aktuelnoj vlasti. Slike sukoba policije s demonstrantima, koje više liče na ulične borbe, i dalje ćemo posredstvom medija posmatrati u Parizu i drugim evropskim prestonicama, gdje to više nikoga ne čudi. U Banja Luci se to nije dogodilo, što je mnoge razočaralo.
Međutim, za Vašington postoje neka nedorečena pitanja. Recimo, da li Bošnjaci u BiH i Raškoj oblasti politički gravitiraju Zapadu ili Turskoj? Za Albance na Kosovu sasvim je izvjesno da su im bliži Albanija i Turska od EU. Ono što objektivne posmatrače najviše brine je da su etničke napetosti i govor mržnje mnogo više izraženi danas, nego 92. godine. Ali, da li to Amerikance zabrinjava. Malo haosa ne bi bilo na odmet. Bio bi to dobar povod da NATO u uniformi mirovnih snaga, ponovo arbitrira i razdvoji zaraćene strane. Posljedice ratnih razaranja, ekonomski kolaps balkanskih zemalja i problemi koji bi bili stvoreni EU – to bi bilo u drugom planu. Važno je otjerati Ruse.
Izvor: Pravda
