Organizacija je trebala odavno prestane da postoji: „G7 je atavizam, anomalija koja ne donosi nikakvu korist u međunarodnim odnosima. Naprotiv, ona održava jakom prozapadnu orijentaciju, podrivajući svoj legitimitet“.
Prvi sastanak „sedmorke“ je održan 1975. godine u Francuskoj. U to vreme zapadne zemlje su još uvek vodile glavnu reč u svetskoj ekonomiji i stajale rame uz rame u Hladnom ratu protiv Sovjetskog Saveza. Sa tačke gledišta pragmatične politike, ostatak sveta teško da je imao poseban značaj.
Ove godine je završen tridesetogodišnji period tokom kojeg su Zapadna Evropa, SAD i Japan preživeli porast blagostanja bez presedana. Ekonomija zapadnih zemalja se po prvi put suočila sa kataklizmom koja je podsetila na Veliku depresiju ’30-ih godina. Naftna kriza OPEK-a je dovela do niza globalnih potresa, nezadržive inflacije i masovne nezaposlenosti. Zato se, objašnjava Leman, rukovodstvo Francuske nadalo da će ako se lideri vodećih svetskih ekonomija okupe, moći da ojačaju uzajamno poverenje, počnu zajedno da rešavaju suštinske probleme i da na takav način izbegnu konflikt. To je bila „smela i impresivna inicijativa“ i u narednih 10-15 godina „Velika sedmorka“ je dobro poslužila svetu. Međutim, svet se menjao, G7 je izgubila smisao postojanja. Zapad više ne zauzima vodeću poziciju na planeti, pojavili su se novi igrači, novi scenariji i novi izazovi. To se odrazilo na održavanje samita „Velike dvadesetorke“ 2008. godine, čiji rezultati su bili nezadovoljavajući, smatra novinar. Ipak, navodi autor članka, svoju nesposobnost „sedmorka“ je pokazala pretvorivši se u „osmorku“. U 1998. godini Rusija je dobila poziv da se pridruži G7. U pozadini velikog pada ruske ekonomije ovaj korak nije imao nikakvog smisla. Kako piše Leman, „predrasude i licemerje Zapada su se pokazali u punom sjaju 16 godina kasnije“, tokom događaja u Ukrajini i ulaskom Krima u sastav Rusije. Moskvu su optužili za kršenje međunarodnog prava.
Po mišljenju komentatora Forbsa, glavni razlog zbog kojeg treba likvidirati G7 je preveliki uticaj Zapada u organizaciji.
„U 21. veku nema prosto nikakvog smisla da zapadnoevropske države — Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija — zauzimaju tako visoku poziciju u globalnom upravljanju.“
Očuvanje „Velike sedmorke“ u 2016. godini je apsurdna anomalija. NJena alternativa može biti restrukturizacija i ozdravljenje „dvadesetorke“, uz uslov da evropske zemlje ne dobiju automatski status svetskih sila, konstatuje Leman. Izvor: rs.sputniknews.com
