Pravda

Piše: Vjerica Radeta Nabrojao mu je Nemanja razloge - korupcionaške afere, Dragičina fondacija, kuće i stanovi, enormno bogatstvo stečeno u kratkom periodu i neizostavna diploma do koje je Nikolić došao, a da nijedan ispit nije položio.

Nemanja se nije zbunio na Tomino: "Kako ste vi, Nemanja, danas?", ali su Tomu zbunili Nemanjini argumenti. I Natašina konstatacija da je on najveća sramota za Srbiju. Ako je neko do juče u to i sumnjao, više nema sumnji.

I jeste bruka, i jeste sramota da predsednik države zbunjen i besan kukavički napusti sastanak s predstavnicima parlamentarne stranke. Sastanak koji je on zakazao. Da sam juče umesto Tomislava Nikolića gledala predsednika neke druge države, verovatno bih se s užitkom smejala. Ovako, smejala sam se, ali s gorčinom. Ne zbog Tome. Zbog moje države. Predsednik pobegao kao mali miš. Zbunio je čak i plavokosu lepoticu pored sebe. Zbunjeno je gledala u njega i ostala još koji sekund da sedi iako je on ustao i krenuo prema izlazu. Čak ni Stanislava Pak, "mudra" savetnica, nije mogla tako nešto da predvidi.

Nije Toma nepredvidiv. Samo nema manire državnika. Nema ni hrabrosti da čuje istinu o sebi. Ima samo mnogo para, koje su od njega napravile teškog bolesnika. Obolelog od pohlepe.

U kratkom snimku od tridesetak sekundi Nikolić je lomio prste, preznojavao se i verovatno mislio da bi mu bilo bolje da i nije zakazivao ovaj sastanak, pa makar i prekršio Ustav. Ionako mu ne bi bilo prvi put.

Jadan Toma. Nije znao ni da li je pošao ni da li je došao. Pobegao je glavom bez obzira. Iz kabineta je i mogao pobeći, ali od radikalskih argumenata neće moći. Izvor: Kurir