Pravda

Piše: Sveti Serafim Rouz ...Desilo se da se moj pogled na svet uobličio uglavnom pod uticajem Renea Genona (pri čemu sada ne govorim o ulozi Pravoslavlja). Revnosno sam čitao i proučavao sve njegove knjige koje sam mogao da pronađem; zahvaljujući njegovom uticaju sam studirao starokineski jezik i postao rešen da uradim za kinesku tradiciju ono što je Genon učinio za hinduističku; čak sam bio i u mogućnosti da se sastajem i učim od istinskog predstavnika kineske tradicije (DŽi Ming Šiena), tako da sam dobro razumeo na šta je on (Genon) mislio kada je govorio o razlici između takvih autentičnih učitelja i univerzitetskih profesora. Zahvaljujući Genonu naučio sam da tražim i volim Istinu, stavljajući je iznad svega i da se ne zadovoljavam ničim drugim do same Istine; upravo me je to na kraju dovelo do Pravoslavne Crkve. Možda će ti moje iskustvo biti od pomoći. Godinama sam se u svojim traganjima zadovoljavao time što sam osećao da sam „iznad svih tradicija“, a istovremeno, na neki način veran svima njima; dublje sam ušao samo u kinesku tradiciju jer je niko do tada na Zapadu nije predstavio sa potpuno tradicionalnog stanovišta. Kada sam posetio Pravoslavnu crkvu, to je bilo samo kako bih upoznao još jednu od „tradicija“ – znajući da su Genon i jedan od njegovih učenika (ili jedan od njegovih učenika2) opisali Pravoslavlje kao najautentičniju hrišćansku tradiciju. Ipak, bilo je potrebno tek da prekoračim prag Pravoslavne crkve (ruske crkve u San Francisku), pa da mi se dogodi nešto što dotad nisam doživeo u nijednom budističkom ili drugom hramu; srce mi je došapnulo da je ovo moj dom i da sam konačno našao ono što sam tražio… Ja nisam razumeo značenje svega ovoga, (misli se na Fritjofa Šuona, prim. prev.). jer mi je način službe bio nepoznat, a i služba je držana na meni nepoznatom jeziku. Počeo sam da prisustvujem pravoslavnim službama sve češće, postepeno učivši jezik i običaje, ali sam zadržao moje osnovne genonovske ideje o svim autentičnim duhovnim tradicijama. Kada sam počeo da upoznajem Pravoslavlje i pravoslavce, nova misao je počela da obuzima moj um - da istina nije nikakva apstraktna ideja, za kojom se traga i koja se spoznaje umom već da je nešto lično, čak i Ličnost, za kojom tragamo i koju volimo svim svojim srcem. I tako sam sreo Hrista. Zahvalan sam što mi je za pristupanje Pravoslavlju bilo potrebno nekoliko godina i nisam imao nikakvo emotivno uzbuđenje zbog toga opet je bilo zbog Genonovog uticaja, i to mi je pomoglo da odem dublje u Pravoslavlje bez uspona i padova sa kojima se neki preobraćenici susreću kada nisu dovoljno spremni za nešto duboko kao što je Pravoslavlje. Moje pristupanje Pravoslavnoj crkvi je došlo u samom trenutku kad sam napustio akademski svet i odustao od pokušaja da prenesem kinesku tradiciju u zapadni svet. Moj kineski učitelj je takođe napustio San Francisko neposredno pre ovoga, tako da je moj jedini stvarni kontakt sa kineskom tradicijom, u Genonovom stilu nestao bez traga, ne ostavivši ni novu adresu. Sa ljubavlju ga se sećam, ali nakon što sam postao Pravoslavac video sam koliko je ograničeno njegovo učenje: on je govorio da će kinesko duhovno učenje potpuno nestati iz sveta ako komunizam istraje na vlasti u Kini. To pokazuje slabost kineske tradicije, no, Pravoslavlje koje sam pronašao preživeće sve i istrajaće do kraja sveta, zato što u slučaju Pravoslavlja nije bilo samo reči o prenošenju učenja iz generacije u generaciju, kao što je to kod svih drugih tradicija; već je ono čoveku bilo predato od Boga. Kada pogledam unazad sa radošću se sećam Renea Genona kao mog prvog pravog učitelja u Istini, a ja samo se molim da uzmeš ono što je dobro od njega i da ne dozvoliš da te njegova ograničenja svežu. Čak i psihološki, „istočnjačka mudrost“ nije za nas zapadnjake od krvi i mesa; Pravoslavlje je jasno tradicija koja nam je data, a može se jasno pronaći u zapadnoj Evropi u prvih deset vekova, pre nego što se desilo otpadanje Rima od Pravoslavlja. Međutim, Pravoslavlje nije samo jedna u nizu „tradicija“, „prenošenje“ duhovne mudrosti iz prošlosti; već je to Božja istina ovde i sada – ona nam daje neposredan kontakt sa Bogom kao što nijedna druga tradicija ne može da uradi. Postoje mnoge istine u drugim tradicijama, kako onih prenesenih iz prošlosti kada su ljudi bili bliži Bogu, tako i onih koje su otkrili nadareni ljudi iz dubina svojih umova; ali je potpuna Istina samo u Hrišćanstvu, Božjem otkrivenju njega samog čovečanstvu. Uzeću samo jedan primer: postoje učenja o duhovnim obmanama u drugim tradicijama, ali ne tako temeljno prečišćena kao ona koja su propovedali pravoslavni Sveti Oci; i što je još važnije, ove obmane koje potiču od strane sila zla i naše pale prirode su toliko sveprisutne i tako temeljne da niko nije mogao da im pobegne osim ako je Bog ljubavi koga je otkrilo Hrišćanstvo bio nadohvat ruke da ih izbavi od njih. Slično: hinduistička tradicija uči mnogim istinama o kraju Kali Juge; ali onaj ko samo zna ove istine biće bespomoćan da se odupre iskušenjima tih vremena, a mnogi koji prepoznaju Antihrista (suprotnost hinduističkom Čakravartiju) će ga, ipak, obožavati kad dođe – samo moć Hrista može dati srcu snage da mu se odupre. Molim se za tebe da ti Bog otvoriti srce, a ti ćeš učiniti sve što možeš da Ga upoznaš. Tamo ćeš naći sreću o kojoj ranije nisi mogao ni da sanjaš; tvoje srce će se ujediniti sa tvojim umom u prepoznavanju pravog Boga, i svaka neistina za koju si ikad čuo će se izgubiti. Molim se da ti Bog to podari! Slobodno napiši sve što ti je na pameti ili na srcu. S ljubavlju, otac Serafim Izvor: Katehon