- Vojnici ID su lake mete i lako ih je ubijati. Oni su fanatici i spremni su žrtvovati vlastite živote u samoubilačkim napadima. No, pravi strojevi za ubijanje su Asadovi vojnici. Oni su profesionalci, kazala je DŽoana.
DŽoana sada živi u Kopenhagenu i studira filozofiju i politiku. Kada ju pitaju zašto je napustila sigurnost svoga doma i otišla u tako opasnu avanturu ona odgovara: 'To sam učinila da stanem u odbranu osnovnih ljudskih prava'.
Šok je doživela već prve noći na frontu kada je pred njenim očima ubijen saborac koji je stigao iz Švedske.
- Pogodio ga je snajper između očiju, bio je to stravičan prizor, ispričala je DŽoana.
Najpotresnije iskustvo doživela je prilikom oslobađanja sela pored Mosula gde su u napuštenoj kući pronašli decu koja su bila zarobljena i seksualno iskorištavana.
- Tamo su tukli devojčice, najstarija je imala 16 godina. Jedna je imala samo 11 godina i bila je trudna. Nosila je blizance. Na kraju je umrla u bolnici. Sećam se da je doktor neutešno plakao, ispričala je DŽoana.
- Kurdi se tamo bore za demokratiju. Mislim da je to vredno borbe i ne bi mi bilo žao da sam zbog tog cilja tamo poginula, priča DŽoana, ali u razgovoru za Vajs priznala je da je tek prve noći shvatilašta je zapravo čeka i koliko je sve to opasno.
- Ipak nisam poželela da sam kod kuće, rekla je i dodala kako iako je sada kod kuće mislima je uvek uz one koje je ostavila iza sebe.
- Umrla bih za svoja uverenja i za demokratiju, za ženska prava. Međutim, kada sam se vratila kući oduzet mi je pasoš. Na taj način Danska sprečava mlade da odlaze u Siriji i tamo se bore. Razočarana sam u svoju domovinu i u one zbog kojih sam se odlučila da odem u rat, zaključila je DŽoana.
Izvor: Jutarnji.hr
