Oslobađanje Faludže prdstavlja jedan od najvažnijih zadataka u iračkoj borbi protiv Islamske države. Ipak, ono će biti potpuno nevažno ukoliko Bagdad potone u sektaški haos i strahovladu lokalnih milicija.
Brojke govore za sebe. Islamska drživa ubila je 522 iračanina u oblasti prestonice Iraka u poslednjih mesec dana. U prvoj polovini ove godine, mesečni prosek žrtava bio je 1.081.
To je naročito zastrašujuće kada se ima u vidu da su 2012. godine bombaški napada u iračkoj prestonici dolazili na oko 2 meseca. Već 2013. godine počeli su da se događaju na svakih mesec dana. Nešto kasnije, broj napada se ponovo smanjio kada je Islamska država zauzela Faludžu i Mosul, pa su njeni pripadnici imali važnije zadatke.
Sada, kada su iračke trupe sa koalicionim snagama sve efektivnije na osvajanju teritorije pod kontrolom terorista, ID se vraća starim taktikama koje rezultiraju velikim brojem napada, odnosno civilnih žrtava.
Istovremeno, šiitske milicije kao što su Asaib Ahl al Hak i Saraja al Salam polako preuzimaju obezbeđivanje prestonice od vladinih snaga, koje ne samo da nisu uspele da zaustave napade, već su dozvolile pristalicama šiitskog militanta Moktada al Sadra da upadnu i opljačkaju zgradu parlamenta.
Takav razvoj događaja doveo je i do problema izvan prestonice - porast napada mogao bi da navede šiitske milicije koje učestvuju u napadu na Mosul da se vrate u Bagdad, što bi dalje oslabilo napore za uništenje ID.
Ali zašto je Bagdad toliko nesiguran i težak za obezbeđivanje, kada je skoro 50 odsto iračkih trupa stacionirano u njemu?
Pre svega zbog veličine. Bagdad se prostire na površini od oko 350 kilometara kvadratnnih i nalazi se u središtu mreže osam autoputeva kojim bombaši mogu da uđu u grad. Bezbroj manjih puteva pristupa predgrađima oko reke Tigar na kojoj je grad sagrađen. Prigradski ruralni delovi predstavljaju ključni problem, jer upravo u njima ID izvodi najviše napada.
Uz to, grad je centar trgovine i biznisa, tako da saobraćaj ne sme da se zaustavi. Svakog dana, preko milion ljudi pređe preko 8 mostova koji spajaju istočni i zapadni Bagdad.
Bezbroj kontrolnih punktova pruža neznatnu zaštitu. Umorne trupe - izmorene vrelinom, prašinom i dosadom - propuštaju veći broj vozila bez pretresa, a mnogi i dalje koriste nefunkcionalne skenere za ADE-651 skenere za detekciju bombi. Čak i kada se potencijalni napadač prepozna, korupcija može da mu omogući slobodan prolaz u grad.
Kako je nasilje u tako drastičnom porastu ove godine, iračka javnost iznela je neka veoma radikalna rešenja, a predavanje ključeva bezbednosti šiitskim milicijama samo je jedna od njih. Ipak, ono što se istaklo kao najrazumnije jeste haj-tek rešenje nazvano "prsten od čelika".
Ideja je stara skoro deceniju, i bazira se na sistomu za nadgledanje i tehnologiji koja omogućuje bezbednjacima da idenifikuju sumnjivo vozilo i vozača pre nego šti uđe u grad, kao i da ga nizom "trikova" upute u određenom smeru gde ima manje civila i gde, čak i ako dođe do eksplozije pre nego što osumničeni bude zaustavljen, neće biti veliki broj žrtava.
Specijalne operacije, obaveštajni podaci, razumna rešenja i tehnologija biće presudne u zaustavljanju pretnji po Bagdad. Ako žele da nastave ofanzivu na Mosul i zadrže milicije pod kontrolom, iračke vlasti i njihovi koalicioni partneri moraće da ulože ozbilje napore i koncentrišu se na rešenja kao što je "prsten od čelika", jer koja je poenta oslobađanja bilo kog grada, ako će vas ono koštati prestonice? Izvor: Newsweek.rs
