- Koliko juče u tim delovima Rumunije ljudi nisu znali što znači biti na meti, danas ćemo biti prisiljeni da sprovedemo određene mere da se osiguramo. Isti slučaj će biti i sa Poljskom - rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom. On nije precizirao koje će mere Rusija preduzeti, ali je insistirao na tome da nije Rusija ta koja je napravila prvi korak, već samo odgovara na poteze Vašingtona.

Inače, novi protivraketni sistem NATO-a je sredinom meseca pušten u rad u rumunskom mestu Deveselu, a američke snage su razmestilie PRO u Poljskoj na samo 250 kilometara od ruskog grada Kalinjingrada, što se smatra direktnom pretnjom Moskvi. SAD uporno tvrdi da je postavljenje protivraketnog štita usmereno na zaštitu Evrope od Irana, ali Putin odbacuje takvo opravdanje, jer je postignut međunarodni dogovor kojim se ograničava iranski nuklearni program.

- Rakete koje čine štit lako mogu da pogode ruske gradove. Kako to nije pretnja za nas? - upitao je Putin.

Nekada saveznici, a gde su danas Poljska i Rumunija?

Sukobi u Ukrajini doveli su do veoma loših odnosa između Zapada i Rusije, što se odrazilo i na Rumuniju i Poljsku. Obe zemlje izražavaju zabrinutost "zbog aktivnosti Moskve u Ukrajini i na drugim delovima periferije nekadašnjeg Sovjetskog saveza", što je mantra koja je na ruske granice dovela više NAO vojnika nego što je bilo nemačkih prilikom Hitlerove invazije 1941. godine. Poljska je, šta više, krajem januara sklopila vojni savez sa Ukrajinom i Litvanijom, te je osnovana zajednička vojska pod nazivom LitPolUkrBrig, koja i zvanično ima za cilj "odbijanje ruske agresije". S druge strane, Rumunija i Rusija su bile u sukobu oko Moldavije. Moldavija je 1991. godine proglasila nezavisnost od Moskve nakon čega je izbio rat oko Pridnjestrovlja, moldavske republike naseljene pretežno ruskim stanovništvom. Uz pomoć ruske armije koja u Pridnjestrovlju održava mirovnu misiju, na teritoriji ove republike jula 1992. potpisano je primirje, a ruska 14. armija ostala je u regionu u ulozi mirovnih snaga, zajedno sa moldavskom vojskom.

Broj od oko 2.500 vojnika nije prevelik, ali zapadni analitičari prisustvo ruskih vojnika u Pridnjestrovlju uporno nazivaju pretnjom za bezbednost tog regiona. Tenzije su naročito narasle nakon samita EU u Vilnjusu kada je odlučeno da se parafira sporazum o pridruživanju Moldavije ovoj zajednici. Tom prilikom, tadašnji rumunski predsednik Trajan Basesku je rekao da je Unija najzad  "prešla reku Prut" i da svojim delovanjem sada obuhvata i "drugu rumunsku državu". Moldavija je viđena kao još jedna moguća tačka sukoba između Moskve i Zapada  jer je ova država potpisala sporazum o pridruživanju uprkos protivljenju Moskve. Narodno raspoloženje u Moldaviji, ipak, ne ide na ruku Zapadnim planerima, jer je prozapadna vlast, koja se održava čudnom parlamentarnom koalicijom, konstantno pod pritiskom demonstracija, a pre nekoliko dana čak su i isterali NATO vojnike i mehanizaciju koji su u Kišnjevu pokušali da održe izložbu naoružanja Alijanse.

S obzirom da nisu precizirane mere koje će Rusija preduzeti neki eksperti tvrde da bi Rusija mogla da odgovori razmeštanjem raketnih sistema "Iskander" u Kalinjingradskoj oblasti i na Krimu, pa bi na taj način Poljska i Rumunija bile na nišanu ruskih raketa. Kao još jedna varijanta ruskog odgovora na američku pretnju spominje se slanje ruskih podmornica do obale SAD, a takođe i opremanje brodova i podmornica u Baltičkom i Crnom moru krstarećim raketama morskog baziranja "kalibar" koje imaju domet do 2.600 kilometara. To znači da bi te rakete iz bilo koje tačke Crnog mora mogle pogoditi svaki cilj na teritoriji Poljske i Rumunije. Izvor: Blic/agencije/Pravda