Pravda

Međutim, istakla je i da će Zagreb nastaviti na insistiranju da Beograd ispuni kopenhaške, madridske i ostale kriterijume.

Naglasivši da je Hrvatskoj u interesu da Srbija što pre uđe u članstvo, Grabar-Kitarović je izjavila da je sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem vodila otvoren dijalog i raspravu i da ga je pozvala da Srbija i Hrvatska sva nerešena pitanja reše za stolom.

“Pozvala sam Nikolića da Srbija i Hrvatska sednu za sto i dogovorom rešimo pitanja oko Poglavlja 23 i da definišemo prelazne i druge mere za definisanje obaveza koje je Srbija preuzela kako bi se omogućilo otvaranje Poglavlja 23”, rekla je Grabar-Kitarović u Sarajevu, u izjavi za medije posle sastanka lidera jugoistočne Evrope u Brdo-Brioni procesu.

Hrvatska je bila jedina zemlja od 28 članica Evropske unije koja nije bila saglasna da se to poglavlje otvori.

Početkom maja na sastanku ambasadora zemalja članica EU u Briselu Hrvatska nije dala saglasnost za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije i Unije.

Predsedavajuća EU Holandija je tada ponovo pokušala da podstakne da se postigne konsenzus među zemljama članicama, podižući ovo pitanje na viši, ambasadorski nivo odlučivanja.

Predstavnik Hrvatske ponovio je na sastanku 4. maja da ne može da se saglasi s otvaranjem poglavlja 23 navodeći poznate argumente o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine i zastupljenosti hrvatske manjine u parlamentu Srbije.

Neke zemlje članice, posebno Nemačka, insistirale su na tome da je otvaranje poglavlja 23 potrebno zbog očuvanja kredibiliteta procesa, podsećajući Zagreb na deklaraciju Hrvatskog sabora kojom se obavezao da neće blokirati susede u evropskim integracijama zbog bilateralnih pitanja koja nisu deo evropsko. Izvor: B92, Tanjug