Posle kraja Hladnog rata, na Zapadu su se ustalila dva glavna pogleda na rusko-kineske odnose. Prema jednom, oni su ranjivi i nesigurni jer predstavljaju "vezu iz pogodnosti", što će vremenom pre dovesti do razdvajanja nego daljeg zbližavanja. Drugi pogled ističe strateške i ideološke faktore u osnovi rusko-kineskog partnerstva, odnosno činjenicu da obe države vide SAD kao moguću prepreku njihovim ciljevima.
Ipak, ni jedno od ova dva stanovišta ne proniče u pravu prirodu njihovog odnosa.
Rusko-kinesko partnerstvo je pre svega strateško i zbog toga je stabilno. Ono je kompleksno i duboko ukorenjeno, a promene na međunarodnoj sceni od kraja Hladnog rata, samo su zbližile dve zemlje.
Uprkos tome, kineski interes ne leži u formalnom savezu sa Rusijom, niti u stvaranju anti-američkog bloka kako se mnogi u Vašingtonu pribojavaju. Peking se nada da će održati odnose sa Rusijom tako da okruženje dva "gigantska suseda" bude povoljno za razvoj i postizanje zajedničkih ciljeva uzajamnim pomaganjem i saradnjom. Kineski model predstavlja odličan primer kako dve super sile mogu prevazići razlike i sarađivati tako da ojačaju međunarodni sistem.
Svaki put u istoriji, kada je Kina ulazila u savez sa Rusijom (carskom i Sovjetskim savezom), to je bilo kratkotrajno jer dve zemlje nisu bile ni blizu iste snage. Posle decenija nepoverenja koje su obeležile komunističku eru, sa raspadom SSSR-a, bilateralni odnosi su ponovo normalizovani i uspostavljeni na osnovi "uzajamnog poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i nemešanja u unutrašnja pitanja druge države".
Par godina posle raspada SSSR-a, razočarani u neispunjena obećanja Amerike i Evrope, kao i u širenja NATO-a ka istoku, Rusi su se konačno okrenuli Aziji. Godine 1992. Peking i Moskva su objavili da postaju "prijateljske zemlje" i da "razlike u društvenim sistemima i ideologijama neće uticati na normalan proces razvoja odnosa".
Od tada, odnosi Rusije i Kine se postepeno popravljaju i produbljuju. Tokom poslednjih 20 godina, trgovina i investicije između naveće i najmnogoljudnije zemlje sveta skočile su na nezapamćen nivo - 90ih je trgovinska razmena iznosila oko 5 milijardi dolara, a do 2014.godine skoro 100 milijardi.
Te godine potpisani su brojni ugovori, među kojima je izgradnja gasovoda koji će svake godine dopremati 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa u Kinu. Kada se na sve to dodaju projekti vezani za nuklearni i svemirski program, železnicu i infrastrukturu, jasno je da se odnosi dve zemlje danas zasnivaju na saradnji multimilijarderskih finansijskih institucija kao što su Azijska investiciona banka za infrastrukturu i Nova razvojna Banka BRIKS-a.
Saradnja na polju bezbednosti se takođe poboljšala i Kina je danas jedan od najvećih uvoznika ruskog naoružanja i glavni partner za razvojne i istraživačke projekte odbrane. Zajedničke vojne vežbe su takođe sve češće, a za 2016. godinu je najavljeno "više zajedničkih vežbi nego ikad".
Uz ekonomske i vojne, dolaze i političke veze. Granični sporovi rešeni su 2008. godine, čime je formalno demarkirana 4.200 kilometara duga granica i eliminisan najveći izvor tenzija. Tokom poslednjih nekoliko godina, održani su brojni bilateralni sastanci na najvišem novou, a samo Si Đinping, od kada je postao predsednik, posetio je Rusiju pet puta, dok je Putin u istom periodu uslugu uzvratio u tri navrata.
Uprkos napretku na ovim poljima, razlike između dva suseda i dalje postoje, naročito u spoljnoj politici. Rusija je tradicionalno orijentisana prema Evropi, a Kina prema Aziji. Diplomatski pristup takođe je različit - Rusija je iskusan igrač na međunarodnoj sceni i često i najoštroumnije iznenadi svojim diplomatskim manevrima, dok je nasuprot tome, kineski stil dosta oprezniji i bazira se pre na reakciji nego na akciji.
Uspon Kine izazvao je osećaj neprijatnosti među određnim političkim krugovima u Rusiji, i sve se više govori o potencijalnoj "kineskoj pretnji". Prema nedavnim anketama, čak 60 odsto Rusa je zabrinuto da će kineski migranti na dalekom istoku ugroziti ruski teritorijalni integritet, a oko 40 odto smatra da jaka Kina šteti ruskim interesima. Pojačana saradnja Kine sa bivšim sovjetskim republikama takođe je zabrinula Moskvu zbog da opasnosti od toga da Peking širi uticaj u susedstvu.
Istovremeno, mnogi Kinezi i dalje potenciraju istorijske probleme između dve zemlje, kao što je oko 1.200.000 kvadratnih kilometara kineske teritorije koju je Rusija anektirala u 19. veku.
Ipak, dve zemlje za sada sa lakoćom prevazilaze razlike i drže saradnju u balansu.
To se naročito pokazalo tokom ukrajinske i sirijske krize. Kineska pozicija prema ruskoj ulozi u ova dva konflikta bila je toliko uzdržana da je bilo potpuno nejasno šta Kinezi u stvari zastupaju.
Imajući u vidu zapletenost odnosa Rusije i Kine sa SAD, da bi se razumela kineska pozicija moraju se pogledati i odnosi Vašingtona i Pekinga.
Kako trgovinska razmena između Kine i SAD iznosi oko 600 milijardi dolara, njihovo ekonomsko partnerstvo je i više nego jako. Ipak, političari u Vašingtonu otvoreno govore o pretnji uspona Kine na vojnom, ekonomsom i političkom planu. Sporovi u Južnom kineskom moru dodatno su podgrejali raspravu o ugrožavanju američkih interesa u Aziji i kineskom ekspanzionizmu, ali konstruktivnog dijaloga još nije bilo. Na spisku problema su i Tajvan, ljudska prava, sloboda medija i trgovinska politika.
Ukoliko se ova sporna pitanja ne reše i SAD nastave sa stvaranjem "blok politike" u Aziji, odnosi će se sigurno pogoršati.
Kina, Rusija i SAD su trenutno u neraskidivom trouglu, a najveća razdaljina je između Moskve i Vašingtona, dok je najmanja između Moskve i Pekinga. Kinesko-ruski odnosi su najstabilniji, rusko-američki najnapetiji, a kinesko-američki najpromenljiviji. Moskva i Peking zajednički su protiv američke upotrebe sile u inostranstvu i "dvostrukih standarda" koje SAD primenjuju u spoljnoj politici.
Ipak, iako SAD smatraju da je prijateljstvo Kine i Rusije usmereno na rušenje svetskog poretka u kojem dominira Vašington, Peking, čini se, uopšte ne posmatra trougao kao igru u kojoj se dva aktera udružuju protiv trećeg. Zbog toga, niti Rusija utiče na američko-kineske, niti Amerika na rusko-kineske odnose, a to je razlog zašto je, barem za sada, formalni savez Moskve i Pekinga nemoguć.
Ono što je sigurno jeste do da rusko-kineski odnosi čine trenutno možda najbolji model za saradnju dve sile čije partnerstvo jača vladavinu međunarodnog prava.
Izvor: Newsweek.rs
