U finansijskoj godini koja je završena prošlog septembra, američke četiri oružane službe - vojska, mornarica, ratno vazduhoplovsto i marinci - trebalo je da regrutuju 177.000 ljudi iz grupe od 21 miliona Amerikanaca starosti između 17 i 21 godine. Ipak, ni jedna od četiri nije uspela i čak 2.000 ljudi zafalilo je vojnim rezervama.
Manjak regruta predstavlja ozbiljan problem za američku nacionalnu bezbednost, naročito pošto će prema procenama do 2019. godine broj vojnika u stalnoj službi pasti na 440.000 ljudi što je najniži nivo od Drugog svetskog rata.
Danas, manje od 1 odsto Amerikanaca je voljno i spremno da služi vojsku. To je deo dugotrajnog trenda otuđenosti američkog društva od oružanih snaga koje ga štite i zastupaju.
Od 1973. godine, vojna služba postepeno isparava iz "američkog života". Tokom 90ih 40 odsto mladih Amerikanaca imalo je bar jednog roditelja koji je služio u oružanim snagama, a danas ih je samo 16 odsto i nastavlja da pada. Početkom 80ih 64 odsto kongresmena bili su veterani, danas ih je samo 18 odsto.
Negativan odnos medija prema ratu u Iraku i Avganistanu, u kombinaciji sa dobrim tržištem rada i konformističkim stilom života samo je produbio jaz. Kada se na to dodaju standardi obrazovanja i fizičke spreme koji važe u američkom društvu, sposobnost Vašingtona da se mobiliše za rat je pod ozbiljnim znakom pitanja.
Tokom Korejskog rata, oko 70 odsto Amerikanaca između 17 i 21 godine starosti služilo je u oružanim snagama; u Vijetnamu taj broj je pao na 43 odsto. Danas, čak i kada bi hteli, manje od 30 odsto bi prošlo prijem u vojsku.
Od 21 miliona mladih, 9.5 miliona bi palo na akademskim kvalifikacijama jer su izbačeni iz srednje škole; oko 7 miliona bi bilo diskvalifikovano zbog gojaznosti, krivičnog dosijea ili tetovaža na glavi, rukama i vratu.
Ostaje oko 4.5 miliona Amerikanaca koji su sposobni da služe vojsku, a od njih je oko 390.000 voljno da to i učini. Ispod 10 odsto regruta na raspolaganju ima fakultetsku diplomu, a više od polovine ih pripada etničkoj manjini.
"Najveći broj mladih Amerikanaca povezuje armiju sa ljudima koji se vrate kući slomljeni - emotivno, mentalno i fizički", kaže DŽejms Ortic, direktor marketinga američkih oružanih snaga.
Ono što predstavlja najveći problem po američku nacionalnu bezbednost jeste to što će sledeći rat u kojem SAD budu učestvovale verovatno biti krvaviji nego prethodni, jer najveća prednost koju je Vašington imao na bojnom polju, a to je tehnologija, polako nestaje - čak i militantne i terorističke grupe kao što je Islamska država danas raspolažu modernim naoružanjem.
Rezultat jeste to da Amerika možda neće biti sposobna da, po razumnoj ceni i dobrovoljnoj mobilizaciji, okupi veliku armiju koja bi bila potrebna za ozbiljan konflikt. Izvor: Newsweek.rs
