Prvi ljudi Srbije i Hrvatske najavili su prekjuče u Sarajevu da će direktnim razgovorima biti rešavane prepreke oko pregovora Srbije sa EU koje je Hrvatska zaustavila tvrdeći da Beograd ne ispunjava evropske kriterijume.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je pre dva dana najavio da će „u najskorije vreme” biti održan sastanak na kojem će eksperti i državni funkcioneri razgovarati i dogovarati sledeće korake.
„Mislim da Hrvatska neće moći da opravda svoj stav, tako da će Srbija najverovatnije imati otvoreno poglavlje”, poručio je Nikolić u Sarajevu, dodajući da je Srbija zamerila Hrvatskoj što je odmah, na prvom poglavlju, pokazala želju da ukaže kako Srbija nije spremna za otvaranje pregovora.
Naglasivši da je pozvala predsednika Nikolića da sporna pitanja reše za pregovaračkim stolom, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je rekla da bi trebalo definisati obaveze Srbije za otvaranje poglavlja 23. Ona u nedelju nije želela da iznosi više detalja o tome, a ni u njenom kabinetu juče nisu bili spremni da za „Politiku” govore s tim u vezi. Odgovarajući na pitanje kada će biti organizovan srpsko-hrvatski sastanak i ko će učestvovati u tim razgovorima, poručili su da je Kolinda Grabar Kitarović „sve kazala u Sarajevu”.
Prema ranijem očekivanju šefa pregovaračkog tima sa EU Tanje Miščević, formalna odluka o otvaranju spornog poglavlja mogla bi biti doneta sutra, a to poglavlje otvoreno do kraja juna.
Ministar pravde Nikola Selaković rekao je juče da je jedino što očekuje povodom otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja da će „neko umeti da ceni ono što je Srbija uradila na tom planu”, a uradila je mnogo. Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam, mišljenja je da je mnogo toga već dogovoreno iza zatvorenih vrata i da će poglavlje biti otvoreno u junu.
„Tu je bilo raznih lobiranja, Hrvatska je blokadom sebi pomalo pucala u nogu. Time nije pokazala jačinu, nego svoju slabost. A takve stvari se rešavaju bilateralno”, kaže Popov, koji podseća da su odnosi između dve zemlje praktično zamrznuti u poslednje tri godine. Da li bi susret na vrhu mogao da relaksira odnose između dve zemlje, tako da otvaranje drugih poglavlja ne bi išlo tako teško kao što je to slučaj sa poglavljem 23? Je li uopšte sadašnja hrvatska vlast spremna na razgovore, kao što je to bila ona koju su predvodili Ivo Josipović i Zoran Milanović?
Ni četiri godine posle dolaska na čelo Srbije, predsednik Nikolić nije bio u zvaničnoj poseti Zagrebu, osim što se sretao sa hrvatskim zvaničnicima na regionalnim sastancima.
Mada je bilo nezvaničnih najava da bi posle izbora u dve zemlje mogao posetiti Zagreb, takav poziv iz Pantovčaka još nije stigao. Kako „Politika” saznaje, Kolinda Grabar Kitarović ni prilikom prekjučerašnjeg susreta sa Nikolićem nije mu uputila poziv da dođe u bilateralnu posetu. „Sad je red na Zagreb da pozove Nikolića, jer je Josipović ovde bio poslednji u zvaničnoj poseti”, kaže izvor, otkrivajući na koji način razmišljaju o tome u državnom vrhu.
Podsećanja radi, bilo je to sredinom oktobra 2013, kada je tadašnji hrvatski predsednik obećao pomoć Srbiji i drugim zemljama u regionu na putu ka EU, uz tvrdnju da su dve države došle do tačke političkog sazrevanja i da su spremne da zatvore stranice sukoba i otvore eru prijateljstva.
Umesto toga, usledile su godine u kojima su ti odnosi išli u sasvim drugom pravcu. Najpre se zvanični Zagreb pozivao na Nikolićevu „problematičnu” prošlost, onda je „spustio loptu” i srpski predsednik je pozvan na inauguraciju Grabar Kitarović, na koju nije otišao pravdajući to obavezama u zemlji. U ime Srbije, tamo je u februaru prošle godine otišao Aleksandar Vučić.
Nikolić se ipak obreo u Zagrebu u novembru prošle godine, na samitu „Brdo-Brioni”, a kasnije je na svom tviter profilu napisao: „Daće Bog da se uvek ovako sastajemo i da obnavljamo prijateljstva i uspostavljamo saradnju.” Pola godine kasnije predsednik Srbije još čeka poziv hrvatske koleginice.
Puhovski: Pametnije je bilo u pregovorima piti Srbiji krv na slamčicu
Hrvatska je taktički pogrešila uslovljavajući otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije i Evropske unije. „Bilo je mnogo pametnije pustiti da pregovori započnu i onda piti krv na slamčicu”, rekao je Žarko Puhovski, a preneo Tanjug.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu kaže da je odnos Hrvatske prema otvaranju pregovaračkih poglavlja Srbije strategijsko i taktičko pitanje i da je u odnosu Beograd – Zagreb o tom pitanju strategijski zbrkano nekoliko stvari. Kako je rekao, prava hrvatske manjine u Srbiji su problem i na tome je Hrvatska imala dobrih argumenata da insistira. „Ali, pričati o tome da se opšta jurisdikcija za ratne zločine može nekom osporiti odmah je palo u vodu jer se dobro zna da u uniji postoji pet ili šest država, i to je deo međunarodnog humanitarnog prava”, objasnio je Puhovski. S obzirom na to da je javnosti poznat kao dugogodišnji borac za ljudska prava, redakcija Politike je juče pokušala od njega da dobije pojašnjenje ovakve izjave. Iako je u prvom trenutku to obećao, kasnije se nije javljao na telefon.
Vučić i Juratović o stabilnosti zapadnog Balkana
Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je juče sa poslanikom Socijaldemokratske partije u nemačkom Bundestagu Josipom Juratovićem koji je poreklom iz Hrvatske. Oni su naglasili potrebu očuvanja stabilnosti zapadnog Balkana kao osnove napretka celog regiona. Sastanku je prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman. Vučić je zahvalio Juratoviću na doprinosu unapređenju međusobnog razumevanja i poverenja u srpsko-nemačkim odnosima kao i na podršci evropskom putu Srbije.
Juratović je pozitivno ocenio doprinos premijera Vučića unapređenju odnosa u regionu i rekao da se zalaže da zapadni Balkan ostane u središtu nemačke spoljne politike. Vučić je izrazio zahvalnost nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na inicijativi za pokretanje Berlinskog procesa kao izuzetno značajnom za saradnju i stabilnost u regionu.
Juratović je izjavio novinarima da će pitanje hrvatske blokade biti rešeno u razgovorima između dve zemlje te da će poglavlja 23 i 24 biti otvorena tokom juna. „Mislim da je Hrvatska s pravom istakla par tema koje nisu rešene. Međutim, pristup blokiranja nije pravi put”, kazao je Juratović. Izvor: Politika