Pravda

Kina je krenula u istorijsku reformu Narodnooslobodilačke vojske koja će, tvrde kineski vojni stručnjaci, omogućiti da se u svetu ponovo uspostavi ravnoteža snaga koja je nestala početkom devedesetih slomom komunizma u bivšem SSSR-u.

Nakon što je Ministarstvo odbrane SAD-a, na osnovu ranije postignutog dogovora, obavestilo kinesku vladu da će nosač aviona DŽon Stenis sa četiri prateća vojna broda, stići u posetu Hong Kongu 5.maja, iz Pekinga je, neočekivano, stigla odbijenica: kineska strana obavestila je Vašington da se sporazum i poseta otkazuju te da američki vojni brodovi ne mogu pristati u kinesku luku.

Američki politički analitičari odmah su zaključili da je takva odluka posledica sve učestalijih sporova između dve države u Južnokineskom moru. Neposredni povod za otkazivanje te posete je taj što se nosač aviona DŽon C. Stenis vraćao iz patroliranja Južnokineskim morem, gde je demonstrirao vojnu američku prisutnost, ali i to što je na njemu neko vreme boravio američki ministar obrane Ešton Karter.

Tom prigodom Carter je najavio da će SAD pojačati vojnu saradnju s Filipinima i da će uskoro rasporediti novi kontingent vojnih aviona u toj regiji. Čime je Vašington jasno dao do znanja da ne namerava da prepusti Pekingu nadzor nad Južnokineskim morem.

Kina je odbacila zahtev američke vojske da njihov nosač aviona sa pratećim brodovima uplovi u honkonšku luku, saopštio je danas Stejt department.

Ta nova kineska letelica može nositi atomsku bojevu glavu i za nju američka vojska još nema protivoružje. Novo čudo kineske vojne tehnologije, čiji let koordinira specijalni satelit, jer plovi na granici između svemira i atmosfere, može leteti brzinom većom od deset hiljada kilometara na sat.

Kina je tim uspešnim eksperimentom učinila, kako tvrde američki vojni stručnjaci, “divovski iskorak” u trci sa SAD-om i Rusijom. Raketa koja dostiže visinu od 316 kilometara ispaljena je s poligona na ostrvu Hainan i deo je petogodišnjeg tajnog programa u kojemu se koriste najnovija kineska tehnološka dostignuća te najsofisticiranija IT tehnologija. Vu DŽi, šef Nacionalnog naučnog svemirskog centra, najavio je da će u sledećih pet godina Kina svake godine lansirati u svemir po dve takve te da će se uskoro ta raketa moći sigurno vratiti na Zemlju.

Takođe je potvrdio da je to još jedan dokaz da Kina uspešno realizuje deo vojno civilnog programa osvajanja svemira. Nakon što je pre toga uspešno isprobana, kako je opisuju američki vojni analitičari, “zastrašujuće snažna raketa s nuklearnom bojevom glavom”, koja, prema procenama, “za pola sata može razoriti celi London”, jasno je da Kina u mnogim vojnim elementima ne samo da sustiže nego i prestiže SAD. Kina je 2007. pokazala da raspolaže oružjem kojim može razoriti stanice u svemiru, pa nije čudno što su se u Pentagonu i Vašingtonu upalili alarmi.

Predsednik Si Đinping pojavio se nedavno prvi put u komandnom centru kineske vojske odeven u vojnu uniformu maslinastozelene boje kakvu je nekada nosio utemeljivač moderne Kine i vojskovođa Mao Ce Tung. Tom prilikom mediji su predsednika Đinpinga prvi put oslovili kao komandanta kineske vojske.

Govoreći o jedinicama 13. grupe Armija, Si Đinping je istakao da “Kinezi moraju osloboditi svoj um te da treba da se menjaju u skladu s vremenom”. Zaključio je stoga “kako se moraju obući nove cipele za marš po starom putu”.

Novi vrhovni komandant kineske vojske Si Đinping započeo je reforme dramatičnim rezovima. Samo prošle godine demobilizovano je više od 300.000 vojnika, koji su tako ostali bez posla, a kineska vojska smanjila se na oko 2,3 miliona vojnika.

Istovremeno, Đinping je ukinuo sedam velikih vojnih baza koje su funkcionisale kao država u državi: imale su svoje škole, bolnice, hotele, novine, radijske stanice, pozorišta, orkestre, baletske i operske ansamble… Takođe je pokrenuo i veliku akciju protiv korupcije u vojsci, u kojoj je, do sada, optužen i osuđen 21 general.

Do sada je kineska vojna strategija bila fokusirana na odbranu od neprijateljske invazije, pa je zbog toga glavnu ulogu imala kopnena vojska. Ta je strategija nasleđena od vremena Mao Ce Tunga: bio je uveren da se potencijalnog agresora može odvratiti od napada jedino s pet ili šest miliona vojnika. Stoga je Mao uvek držao pod oružjem milione pripadnika kopnene vojske, a da pritom nije mario za kvalitet njihovog naoružanja.

Inače, zbog straha od invazija Amerikanaca, Japanaca ili Rusa, Mao takođe nije dopuštao ni razvoj velikih gradova tvrdeći da bi oni mogli da postanu lak plen u nuklearnom napadu. Zbog takve strategije Kinezi su, po kvalitetu vojne sile, što više ne zadovoljava Peking, treći na svetu. Iako imaju brojčano najveću vojsku na svetu od 2,285.000 vojnika te 795.000 civila, 6545 tenkova, 5048 aviona, 972 ratna broda I 6500 nuklearnih bombi, ispred njih su ipak i SAD i Rusija.

Sjedinjene Američke Države imaju 1,477.000 vojnika, 15.293 aviona, 290 brodova, 7.500 nuklearnih bombi, dok Rusija raspolaže s 1,200.000 vojnika, 8500 tenkova, 4480 aviona i 8500 atomskih bombi. Istovremeno, Amerikanci imaju daleko najveći vojni budžet od 690 milijardi dolara, slede ih Kinezi sa 130 milijardi dolara dok Rusi troše na vojsku 64 milijarde dolara godišnje.

Umesto na kvantitet i brojnost kopnene vojske, Si Đinping je zajedno s kineskim vojnim stratezima odlučio da se od sada sve snage usredsrede na razvoj avijacije i mornarice i stvaranje manje, ali supermoderno naoružane i mobilne vojske. Tada će takva vojska moći da ispuni novi, veliki zadatak: umesto fokusiranosti na odbranu, kineska vojska mora biti sposobna da interveniše daleko izvan svojih granica. Ili, kako je to definisao general Čen Zou, Kina mora da se prilagodi svetskoj revoluciji ratovanja.

Taj proces transformacije mora se dovršiti, ističe se u Pekingu, do 2020., kada će kineska vojska, procenjuju u Vašingtonu, biti osposobljena za vojne operacije na Bliskom istoku i u Africi. Tako će Kina izaći iz vojne izolacije koja je započela za moćne dinastije Ming u 15. veku.

Izvor: Telegram.hr