Pretpostavlja se da bi svi ljudi trebalo da budu okupljeni na istom mestu, kako bi znali kada tačno treba da skoče. Pod pretpostavkom da bi se svi dočekali na noge u istom trenutku, zajednički udar bi oslobodio ogromnu količinu energije, piše Newsweek.
Deo te energije bi apsorbovala obuća, ali ostatak bi završio u vazduhu i tlu. Primetili bismo buku poput gromoglasnog aplauza, dovoljno snažnog da probije ušne opne.
U isto vreme bismo osetili podrhtavanje tla. Skok svih ljudi u isto vreme pokrenuo bi potres magnitude između četiri i osam, zavisno od toga koliko bi energije apsorbovala obuća, a koliko tlo.
Potres jačine četiri po Rihteru ne bi izazvao veće posledice, prenosi Buisness Insider, ali jačine osam bi sravnio sve nestabilnije građevine, dalekovode, srušio mostove, iskrivio pruge, a osim toga bi izazvao cunami s talasima višim od 30 metara.
Ali, uprkos tome što ovakav scenario zvuči pogubno, odnosio bi se samo na onaj deo Zemlje na kojem bi se nalazili skakači. Ostatak sveta ne bi primetio nikakve veće promene. Izvor: Nationalgeographic.rs
