Sekretar odbrane SAD Eš Karter je u Štutgartu, tokom predsedavanja ceremoniji imenovanja novog šefa Evropske komande NATO, izjavio da će NATO braniti svoje saveznike od „ruske agresije“.

NATO čeka Rusiju

Karter je naveo da je Moskva odabrala da se udalji od integracija sa Zapadom, ali je dodao da je Amerika voljna da „ostavi otvorena vrata ako se ponašanje Rusije promeni i ukoliko se Moskva odrekne zveckanja oružjem“! – Na Kremlju je da odluči. Mi ne tražimo hladni, a kamoli vrući rat sa Rusijom. Ne želimo da od Rusije napravimo svog neprijatelja – naveo je američki ministar odbrane. – Ali nemojte da se zavaravate: mi ćemo braniti svoje saveznike, međunarodni poredak zasnovan na propisima i pozitivnu budućnost koju nam on obezbeđuje. Karter se osvrnuo i na učestale incidente između ruskih vojnih aviona i američkih vojnih letelica i brodova. – To je neprofesionalno i opasno, zbog toga što naše snage i snage naših partnera imaju neotuđivo pravo da se brane. I zato ove akcije stvaraju opasnu situaciju – izjavio je Karter.

Turski scenario

U sličnom tonu nešto ranije je govorio i načelnik štaba Vojne mornarice SAD, admiral DŽon Ričardson. Prema njegovim rečima, manevri ruskih aviona mogu da izazovu taktički nesporazum koji bi mogao da dovede do incidenta. Proteklih sedmica SAD su se nekoliko puta žalile na dejstva ruskih pilota nedaleko od američkih brodova i aviona koji se nalaze u međunarodnim vodama Baltičkog mora. Pentagon je saopštio da je ruski borbeni avion „suhoj-27“ presreo američki „RC-135“.

Putin igra po pravilima

Ministarstvo odbrane Rusije je tim povodom saopštilo da ruski avioni uvek lete u skladu s međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora. U Štutgartu je juče funkciju vrhovnog komandanta NATO snaga za Evropu preuzeo general Kertis Skaparoti, dosadašnji komandant američkih snaga u Južnoj Koreji. On je tu funkciju preuzeo od američkog generala Filipa Bridlava, koji ju je obavljao od maja 2013. godine. NATO razmatra uspostavljanje rotacionih kopnenih snaga u zemljama Baltika i Poljske, izjavio je Karter. On je naveo da saveznici razmatraju mogućnost slanja četiri bataljona, što je oko 4.000 vojnika. To su dodatne snage pored 4.200 vojnika koje će SAD, kako su odlučile, uputiti u istočnu Evropu u februaru sledeće godine.

Putinova ideja

Rusija je sredinom prošle decenije razmatrala priključenje NATO, mešutim, nakon oštrih protivljenja ruskim akcijama u Osetiji i Abhaziji, Putin je odbacio ovu ideju. Predsednik rusije je u razgovoru sa zapadnim medijima nekoliko puta otvoreno pričao o mogućoj saradnji sa NATO. Putin je pre svega razmatrao inteziviranje saradnje u oblasti borbe protiv terorizma, koji pogađai Rusiju.

Ne vredi lepo

Rusija je svojevremeno nakon napada na kule Bliznakinje poklonila SAD spomenik u obliku suze, ovaj period dobrih odnosa SAD i Rusije bio je neuspešan pokušaj Vladimira Putina da uspostavi bliže odnose uprkos naporima Pentagona i CIA da izazovu nestabilnost u Rusiji finansirajući terorističke i islamističke grupe. Putin se konačno okrenuo čečenskom lideru Ramazanu Kadirovu imesto SAD i unutrašnje podele rešio kroz unutrašnji dijalog, razlog za ovakav potez ruski analitičari vide u odnosu SAD prema bivšem predsedniku Jeljcinu, koji je zbog svakodnevnih pokušaja da stekne simpatije zapada završio ismejan i u Rusiji.

Bilo bi lepo, ali Zapadu

Već duže vreme Japan odbija priključenje NATO alijansi, jedan od vodećih argumenata za ovo je teritorijalni spor sa Rusijom. Naime, Japan i Rusija od Drugog svetskog rata vode spor oko Kurilskih ostrva koje je Crvena armija zauzela nakon završetka rata u Evropi. Japan strahuje da bi priključenjem paktu stavio metu na Tokiju i rizikovao odmazdu od strane Rusije koja intezivno naorušava sporna ostva balističkim raketama. Zvaničnici Japana već nekoliko meseci pokušavaju da pokrenu novi dijalog u cilju razrešenja i postizanja dogovora o vraćanju Kurilskih ostva.

Vuk u jagnjećoj koži

Današnja situacija u kojoj SAD vode neprestanu kampanju protiv Rusije u Ukrajini, Siriji, finansiraju terorističke grupacije i obojene revolucije, stavljaju SAD i Rusiju na suprotne pozicije. Rusija svakodnevno vodi okršaje sa islamističkim grupacijama na svojoj teritoriji, uprkos saradnji sa SAD u Siriji, ruski zvaničnici i rukovodstvo vojske najveću pretnju unutrašnjem miru vide u ekspanziji terorističkih grupa poput Islamske države, koja je po rečima ruskog predsednika, direktno osnovala CIA i koju finansiraju preko 60 zemalja, među kojima većina iz redova NATO i saveznika SAD. Izvor: rs.sputniknews.com