Pravda

Pajtić već neko vreme planira ponovnu kandidaturu i trudio se da tokom protekle izborne kapanje, a posebno posle nje, nametne sebe kao lidera, jer ga šira javnost ne percipira kao broja jedan koji može da povede stranku, ali i opoziciju. NJegov rad na tome video se tokom izborne noći kada je okupio lidere opozicije sa kojima je otišao u zgradu gde je Republička izborna komisija. Ipak, mnoge demokrate je iznenadio njegov poziv da se na ponovljenim izborima glasa za koaliciju Dveri-DSS.

Osim Pajtića, za predsedničku funkciju zainteresovan je i Dragan Šutanovac, koji već mesecima radi na svojoj kandidaturi i lobiranju unutar stranke. U javnosti se još pominje i Nataša Vučković, sadašnja potpredsednica demokrata, ali i Goran Ješić, takođe potpredsednik DS, kao i Branimir Kuzmanović, generalni sekretar DS. Međutim, kako kažu izvori, Ješić se ipak neće kandidovati za stranačkog predsednika, već ponovo za potpredsednika ili čak možda i za predsednika Pokrajinskog odbora kojem je, kako kažu sagovornici, potrebna ozbiljna reforma. Izvori navode da postoje veoma male šanse da svoju kandidaturu istakne Vučkovićeva i da bi ona to uradila samo ukoliko bi se ostali kandidati povukli i dogovorili da nju podrže. To, prema rečima sagovornika, nije moguće jer se Šutanovac sigurno neće povući iz igre. Upućeni kažu da Vučkovićevoj odgovara i pozicija potpredsednice jer i na taj način ima upliv u stranačka dešavanja. Ukoliko bi se kandidovao, Kuzmanoviću bi to bila druga trka za lidera DS, jer je 2012. trčao trku kada je za lidera DS izabran Dragan Đilas.

Kada je reč o Šutanovcu, njegov čovek od poverenja je Dragoslav Milojičić Kena, koji je bio šef Izbornog staba DS tokom ovih izbora, a u stranci je zamenik predsednika Izvršnog odbora. Izvori kažu da Šutanovac ima dobar potencijal i podršku u stranci, ali ne smatraju ga kao dobro rešenje za prvog čoveka partije, zbog afera koje ga prate i podozrenja koje deo javnosti ima prema njemu i aferama koje ga prate. U Batočini je, pre par dana, održan skup koji je Šutanovac organizovao sa kojeg je 70 opštinskih odbora poslalo zahtev za raspisivanje stranačkih izbora do kraja juna.

Deo demokrata smatra da nijedan od pomenutih kandidata neće biti dobro rešenje za stranku, ali i opoziciju, jer joj trebaju novi ljudi i nova politika.

Unutarstranački izbori DS, prema statutu, trebalo bi da budu održani u narednih šest meseci od proglašenja konačnih rezultata. Kako je objašnjeno, s obzirom na to da su izbori bili na svim nivoima, i u stranci bi izbori morali da se održe od lokala do centrale. Sagovornici kažu da nije realno da izbori budu održani u junu ukoliko je plan da svi izbori budu neposredni, za šta postoji raspoloženje u stranci. Razlog tome je što osim za lokalne i pokrajinske izbore nema stranačkih akata koji regulišu neposredne izbore za predsednika, potpredsednike, Glavni odbor i ostale centralne stranačke funkcije. Krajem maja DS će imati sednicu Glavnog odbora, posle koje bi možda mogla biti jasnija situacija. Do tada unutar DS već traju razgovori i pregovori o podršci eventualnim kandidatima. Izvor: Danas