Iz Bukurešta i Sofije takođe insistiraju na tome da se ovde poboljšaju prava njihove manjine, a Rumuni dodatno traže i rešavanje "vlaškog pitanja" i sigurna mesta za svoje predstavnike u parlamentu.
Prema informacijama, ove dve zemlje jedine su članice EU koje su dale "tihu podršku" Zagrebu, čiji su emisari nedeljama lobirali u evropskim prestonicama, iznoseći argumentaciju da Srbija ne treba da otvori poglavlje o pravosuđu i vladavini prava dok ne ispuni tri njihova uslova: ukine zakon o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, ne poboljša položaj hrvatske manjine i u potpunosti ne ispuni saradnju s Haškim tribunalom.
Bugari i Rumuni takođe sada iz fioka vade svoje stare zahteve, pre svih, da se poveća učešće njihovih predstavnika u svim organima državne uprave u Srbiji.
Oni su, za razliku od Hrvata, spremni na kompromis - da u slučaju velikog pritiska najmoćnijih članica EU ipak glasaju za otvaranje poglavlja 23, ali da se njihovi zahtevi ugrade u prelazna merila i ispune tokom procesa pregovaranja.
Iz Beograda poručuju da će Srbija nastaviti da vodi dobrosusedsku politiku i da će u bilateralnim razgovorima pokušati da reši sva otvorena pitanja koja ima sa komšijama. Izvor: Večernje novosti
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano
Vrhu Zapada je do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali k...
