Pravda

Piše: Leonid Savin Dok će u Skupštini sedeti nekoliko poslanika više, koji su označeni kao pro-ruski ili anti-zapadni, trenutna situacija ukazuje na monopol Aleksandra Vučića u donošenju zakona. U stvari, prisustvo nekoliko novih partija će samo političkom šou programu dodati malo boja i ništa više. Kao što smo i ranije ukazali, postoje tri moguća scenarija u Srbiji.

1. Logični završetak reformi koje je započeo Aleksandar Vučić, a podržavaju ga EU i druge zapadne institucije.
2. Početak nove političke krize, koja će se dogoditi u sledeće dve godine i koja će voditi ka novim izborima.
3. Stvaranje nove političke scene u Srbiji.

U stvari, drugi i treći scenario su najprihvatljiviji za građane Srbije, ako imamo u vidu poslednje izbore u aprilu, na kojima je učestvovalo malo više od 50% onih sa pravom glasa. Ovo pokazuje i političku apatiju većine stanovništva i želju za radikalnom promenom svega. Međutim, da bi se ovo dogodilo potrebno je da Srbija jasno definiše ne samo ciljeve, nego i geopolitičke partnere i saveznike. Prema Karlu Šmitu, pojmovi "prijatelja" i "neprijatelja" su političke kategorije i promenljive su. U ovakvom slučaju, palijativi, kao što je potpisivanje sporazuma o saradnji sa NATO, ukazuju na neka pitanja. Šta je NATO Srbiji? Da li je ovaj sporazum potpisan da bi se kršio, kao što je Hitler učinio sa Sovjetskim savezom 1941. godine? Onda ćemo videti intuitivno, Političko ili će sporazum biti poštovan? Tada će biti jasno da li rukovodstvu Srbije u potpunosti nedostaje logika i da li je Političko očigledno.

Možda je odnos prema Rusiji jedan od ključnih oznaka srpske politike. Prema statistikama, prosečni Srbin idealizuje ruskog predsednika Vladimira Putina i vidi rusku politiku kroz prizmu svog sopstvenog sveta. Ali ruska realpolitika ima druge osobine, koje često vode do neželjenih posledica u Srbiji. Potrebno je razumeti da Putinova vertikalna linija moći ima izvesna ograničenja zbog specifičnosti političke strukture u Rusiji. Mnogi ljudi i organizacije koje imaju visok zvanični status, u stvari, nemaju neke značajne uloge, ne donose odluke i nemaju nadležnosti. Prema tome, nešto što Srbi mogu da vide kao vrhunac političkog uspeha (na primer, potpisivanje sporazuma o saradnji sa jednom ruskom parlamentarnom partijom), u stvari i nije važno.

Pored toga, tu je i liberalno krilo (podeljeno na otvorene i skrivene liberale, takozvanu petu i šestu kolonu) na političkoj sceni Rusije. Ruski liberali mogu namerno iskriviti realnost, davati lažna obećanja i pokušati da utiču na političke procese u Srbiji. Ovo delimično i zbog namere da se diskredituje rusko rukovodstvo i namere da se opravda njihovo sopstveno postojanje (posebno ako su liberali već ušli u državne strukture) i da se tako prikriju njihovi lični interesi (ekonomski, birokratski, sebični, itd.)

Do danas, Srbi su uglavnom prenagljeno i slepo verovali skoro svim predstavnicima ruskih političkih i naučnih struktura, mnogima koji su se predstavljali kao autoriteti i predstavnici Vladimira Putina ili ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Nekada Srbi sâmi označe sumnjive pojedince i avanturiste kao predstavnike ruskih vlasti. Ova greška ne bi trebalo da se ponavlja u budućnosti, ako su Srbi zainteresovani da učestvuju u realnim političkim procesima. Inače će postojati rizik od ponovnog uplitanja u lažne iluzije i manipulacije koje sprovode drugi. Izvor: Katehon