Od početne zamisli, prošle godine, taj projekat kojim bi se udvostručio obim gasa koji Rusiija isporučuje Nemačkoj, izazvao je snažne reakcije, konstatuje Rojters.
Evropska unija trećinu svog gasa nabavlja od ruskog Gazproma. To pitanje pokrenuto je ove nedelje u Vašingtonu, na sastanku energetskog saveta SAD-EU, tela uspostavljenog 2009. godine, nakon gasne krize kada je Rusije presekla isporuke gasa Ukrajini, što se odrazilo i na druge evropske zemlje.
"Naša privrženost energetskoj bezbednosti u Evropi u direktnoj je vezi sa našom brigom za nacionalnu bezbednost", rekao je Hokstin na telekonferenciji. "SAD su duboko zabrinute zbog gasovoda koji bi ugrozio ekonomsku održivost Ukrajine", rekao je on i dodao da bi to "produbilo jaz između Istoka i Zapada".
Konzorcijum "Severni tok 2", u kome su Gazprom, Eon, Vinteršal, Šel, OMV i Engi, ističe da je taj projekat u potpunosti komercijalan i da je ruski gas jeftiniji od tečnog prirodnog gasa koji bi, na primer Amerikanci, mogli da isporuče. Hokstin, međutim, odbacuje taj argument i tvrdi da za Evropu nema ekonomske logike da "udvostruči fizičku infrastrukturu koja nije dostupna novim tržištima".
"Postoje ogromne količine gasa koji će u narednih pet godina na tržište stići iz Australije i SAD", rekao je on. Rojters ukazuje da analitičari postavljaju pitanje koliko će tog gasa stići u Evropu, pre nego u Aziju, gde je potražnja u porastu i gas će verovatno poskupeti. Prema Gazpromu, "Severni tok 2" treba da bude završen do kraja 2019. godine.
Izvor: Tanjug
