Kad je Marko bio sa Petrom u Rimu, zamoliše ga vernici da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa i NJegov život i čudesa. Marko je napisao Sveto jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito, i tada Marka postavio za episkopa i propovednika u Misiru (današnji Egipat). Misir je u to vreme bio u mraku neznaboštva, gatarstva i idolopoklonstva, ali je Marko uz pomoć Božju posejao seme hrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja došao je Marko u Aleksandriju i tu osnovao crkvu, postavio episkopa, sveštenike i đakone, te i ovde učvrstio hrišćanstvo. Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudesima i dobrim delima. Bežao je od progona u Pentapolj, a potom ponovo u Aleksandriju. Neznabošci su tada uhvatili Marka i uz silne pogrde vukli ga ulicama Aleksandrije. Sav ranjav i krvav dospeo je u tamnicu gde mu se javio anđeo nebeski, a potom i Gospod Isus krepeći ga rečima: “Mir tebi Marko, jevanđeliste moj!” Marko ja odgovorio:”Mir i Tebi Gospode moj, Isuse Hriste!” Sutradan su ponovo počeli da ga muče, ali on je izdahnuo i otišao u bolji svet. Beseda kaže: “U ovom svetu neprestanog pokreta i neprestanih promena, čovek hteo ne hteo mora biti zaposlen, bilo dobrim bilo zlim delovanjem. Lenjiv čovek nije nezaposlen: on je vredni poslenik đavola. Lenjo telo i lenja duša najpodesnija je njiva za đavolsko oranje i sejanje.”
Narodna verovanja
Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama. Markovdan se smatra "blagim danom", vremenom za odmor i molitvu. Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja - danas nikako ne treba raditi jer se veruje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.Takođe, ovo je loš dan za spavalice. Na ovaj dan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine. Izuzetak su oni koji su već "zgrešili" i spavali na Đurđevdan. Oni, prema verovanju, treba da odremaju neko vreme na istom mestu na kom su se i ogrešili, jer će tako "poništiti dejstvo" pređašnjeg sna i neće ih stići "kazna" u vidu glavobolje do sledećeg Đurđevdana. Izvor: Telegraf/Pravda
