Reč je, pre svega, o njegovim pojedinim spoljnopolitičkim stavovima za koje je velika analiza „NJujork tajmsa” pokazala da reflektuju želje dela američkog javnog mnjenja i da se u jednoj meri poklapaju sa izjavama Baraka Obame i drugih predsedničkih kandidata poput Hilari Klinton.
To znači da, na zaprepašćenje pojedinih američkih saveznika, SAD skreću sa utabanog međunarodnog kursa bio sledeći šef države konzervativac bio liberal.
Republikanski kandidat za predsednika najavio je da će možda izvesti SAD iz NATO-a, ukloniti vojne baze iz Japana i Južne Koreje, povisiti tarife na uvoz kineske robe i pronaći zajednički jezik sa Vladimirom Putinom.
To je uzdrmalo tradicionalne strane partnere SAD. Oni, kako piše njujorški dnevnik, smatraju da je Trampov uspeh vesnik velikog američkog zaokreta u međunarodnim odnosima.
Milijarder im poručuje da će ubuduće morati mnogo više da plate ako misle da ih Amerika štiti. To se posebno odnosilo na članice NATO-a, za koje smatra da ne izdvajaju dovoljno za odbranu, i na Japan i Južnu Koreju, kojima je pripretio da će povući američke vojnike sa njihovih teritorija ako ne budu finansirale američki štit.
Sa daleko više diplomatskog takta to je isto rekao i Obama kada je prošlog meseca poručio evropskim partnerima iz NATO-a da će morati da počnu da za odbranu izdvajaju dva odsto BDP-a, na šta ih obavezuju pravila alijanse.
List citira Stefana Stefaninija, bivšeg italijanskog predstavnika u Severnoatlantskom savezu, koji kaže da Evropljani greše kada misle da će fenomen Tramp jednostavno izbledeti, jer će njegove ideje „sigurno uticati na sledeću vladu i Kongres”.
Trijumf republikanskog tajkuna na predizborima naveo je mnogobrojne evropske zvaničnike da ponovo pročitaju ne njegove izjave, već intervju koji je demokratski predsednik nedavno dao „Atlantiku”. Obama je, ovaj put bez diplomatskog uvijanja, prozvao Britaniju i Francusku da su izgubile interesovanje za Libiju odmah posle intervencije i da su se samo oslanjale na SAD iako su dešavanja na severu Afrike od mnogo većeg značaja za Stari kontinent nego za Vašington.
Evropa nikada nije bila u fokusu politike Baraka Obame koji je od dolaska na vlast isticao da Azija mora da bude prioritet američke spoljne politike. Da odnosi između transatlantskih saveznika nisu kao što su nekad bili, postalo je jasno i kada je Obama odbio da se u Libiji i Siriji angažuje na način na koji su to od njega zahtevali London i Pariz.
Bivši ministar odbrane SAD Robert Gejts upozoravao je saveznike da se nove generacije u SAD ne sećaju hladnog rata i da u NATO, organizaciji pokrenutoj zarad odbrane Evrope od Sovjeta, vide relikt prošlosti, zbog čega više neće hteti da finansiraju 70 odsto troškova saveza.
Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen potvrđuje da su Amerikanci frustrirani. Dodaje da Trampov uspon dokazuje da Vašington želi da se okrene unutrašnjim problemima, mada EU priželjkuje jako prisustvo SAD u svetskim zbivanjima.
To je najviše izraženo na Baltiku, koji svoje članstvo u NATO-u vidi kao garanciju odbrane od Rusije. Tamo ne gledaju blagonaklono na izjavu Trampa da će pronaći zajednički jezik sa ruskim predsednikom, a neki čak čak upozoravaju da bi Tramp mogao da povuče trupe iz Evrope, na opšte oduševljenje Moskve i užas novih članica saveza.
Ali i bez Trampovih rezova, jasno je da američka politika prema Evropi već godinama nije ono što je bila 2002, kada je DŽordž Buš u Viljnusu izjavio da će „svako ko napadne Litvaniju imati SAD za neprijatelja”. Obama je, sa druge strane, konstatovao da Ukrajina nije od prevelike važnosti za SAD.
Tramp nije usamljen ni u stavu da će bliskoistočni partneri morati da počnu da se sami bore za interese u svom regionu, što se nadovezuje na Obaminu kritiku da zemlje poput Saudijske Arabije očekuju da Amerika vodi njihove ratove, pa i onaj protiv Islamske države.
Dok je islamski svet izrazio negodovanje zbog Trampove najave da će muslimanima zabraniti ulazak u SAD, dotle se Kinezi suzdržavaju od preterane reakcije zbog njegove najave da će nametnuti carine od 30 odsto na uvoz jeftine kineske robe. Kako smatraju analitičari, Peking je miran jer mu nije prvi put da sluša optužbe za manipulaciju valutom.
Kinezi bi možda i više voleli Trampa nego Hilari Klinton jer u njemu vide biznismena koji će znati da vrednuje ekonomske odnose sa Pekingom. Drže i da je protivnik intervencija i neko ko neće stalno govorio o ljudskim pravima kao bivša prva dama.
I ona je morala da koriguje neka svoja mišljenja kada je videla da kod birača odlično prolaze pojedini Trampovi stavovi. NJujorčanin se nametnuo kao protivnik sporazuma o slobodnoj trgovini i selidbe kapitala u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, zbog čega bez posla ostaju američki radnici.
Nekadašnja državna sekretarka nekada je podržavala ugovore kojima su se ukidale carine na uvoz stranih proizvoda, ali je u ovoj kampanji ustala protiv pregovora koji Obama vodi sa zemljama Pacifika, i, što je još uputnije, protiv sporazuma o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi koji je potpisao njen suprug, tadašnji predsednik Bil Klinton.
Izvor: Politika
