Grčka ekonomska kriza eruptirala je prvi put 2009. godine, a do proleća 2010. delovalo je da je na vrhuncu. U nemogućnosti da refinansira ogroman dug, Grčka je morala da se osloni na paket pomoći Evropske komisije (EK), Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Plan spasavanja sprečio je potpunu ekonomsku katastrofu i širenje političke drame na ostatak evrozone.
Kriza je međutim još dva puta dostizala vrhunac: 2012. godine kada su dva puta za redom raspisani izbori i 2015. godine kada je novoizabrana levičarska vlada neuspešno pretila međunarodnim krediterima neizvršenjem finansijskih obaveza u nadi da će dobiti oproštaj duga i odmor od mera štednje.
Situacija je najdramatičnija bila u junu i julu 2015. godine, kada su zatvorene banke i organizovan maltene bizaran referendum u kojem je borbeni grčki premijer Aleksis Cipras apelovao na Grke da glasaju protiv paketa pomoći o kojem je pregovarao sa Trojkom (EK, ECB, MMF).
Na kraju, pesimisti nisu bili u pravu. Niti se dogodio "Gregzit", niti je propala evrozona. Iako su grci glasali "Ne", suočen sa ekonomskim kolapsom, Cipras je dogovorio paket pomoći u vrednosti od 85 milijardi evra, a na sledećim izborima, sazvanim u septembru 2015., njegova politika se okrenula za 180 stepeni: umesto borbe protiv mera štednje, Cipras je obećao da će ih primeniti.
Nedelje su prolazile i Grčka je nestala iz naslova.
Ipak, ako se iz prošlosti nešto može naučiti, Atini sledi nova runda previranja.
Grčka je vrlo sporo implementirala obećane mere, reforme i privatizaciju, a pod Ciprasovim vođstvom zemlja je potonula nazad u recesiju.
U međuvremenu, Trojka se pretvorila u Kvartet kada joj se pridružio Evropski mehanizam za stabilizaciju (ESM), a ove nedelje grčki zakonodavci bi, kako se očekuje, trebalo da glasaju o nacrtu nepopularnih poreskih i penzionih reformi, koje bi, kako se nada zvanična Atina, trebalo da ubede kreditore da odobre isplatu dalje pomoći Grčkoj.
Grčkoj su potrebna sredstva iz paketa pomoći kako bi otplatila kredite MMF-t i kako bi vratila dug po osnovu obveznica ECB, koje joj u julu dospevaju na naplatu.
Grčka i njeni kreditori su se saglasili oko paketa reformi, koji je vredan tri odsto BDP-a, ali se i dalje ne slažu oko vanrednih mera, koje bi trebalo da budu primenjene u slučaju da zvanična Atina ne dostigne zacrtane ciljeve.
Pregovori između Grčke i Kvarteta bili su kompleksni, nerazumljivi i spori. Tri ključna problema dominiraju sadašnjom rundom: porezi, penzije i beskamatne pozajmice.
Uprkos nekoliko reformi, grčki poreski sistem je i dalje neefikasan, dok je cena finansiranja penzija jedan od glavnih uzroka naglog porasta duga - oko 15 odsto budžeta odlazi na njih. Istovremeno recesija je dovela do porasta nezaposlenosti, pada plata i inflacije.
Rezultat toga jesta da Grčka ima 1.7 radnika na svakog penzionera. Kada se doda i sve starija populacija, rekordno nizak natalitet i visoka stopa emigracije mladih, jednačina koja je pred Atinom deluje gotovo nerešiva.
Akumulacija duga nastala neracionalnim zajmovima kako firmama, tako i domaćinstvima, u potpunosti je onesposobila grče banke da finansiraju investicije.
Tako je Grčka ušla u začarani krug odbijanja predloga kreditera i stajanja na mrtvoj tačci sa reformama, što samo produžuje vreme primene mera štednje jer ne postoji mogućnost da se pokrene ekonomija.
Kako u junu i julu Grčku čeka isplata 10 milijardi evra duga, novac koji neće imati ukoliko ne prođe reviziju Kvarteta, pred Atinom je veoma burno leto. Imajući u vidu i da je Ciprasova popularnost na veoma niskom nivou (kontroliše 153 od 300 poslaničkih mesta), samo par "preletača" može da izazove apsolutnu političku krizu.
Pred Ciprasom je težak izbor. Može ponovo da pokrene kampanju protiv kreditera, iako će takvom potezu nedostajati kredibilitet zbog prethodne kapitulacije, ili može da pokuša da povrati ekonomiju na pravu put. Da bi se to desilo, biće potrebno da obe strane - Grčka i Kvartet - pažljivo analiziraju prethodne greške. Krediteri moraju da istaknu reforme i olakšanje duga kao prioritet, pre nego fiskalne mere. Grčka, sa druge strane, mora da preuzme odgovornost za dogovoreni program umesto da vodi rat sama protiv sebe.
Newsweek.rs
