Oni su nakon šetnje svratili do Vladanove prodavnice u toj zgradi kada je počeo napad. U trenutku kada je pala bomba, Vladan je Marka držao u rukama, pokušavajući da ga zaštiti.
- Samo desetak dana pre bombardovanja Marko je napunio dve godine, oduvao je svećice na torti. Bio je živahno dete uvek u pokretu, uvek je trčkarao oko nas, željan znanja. Teško mi je da zamislim kako bi izgledao danas sa 19 godina, prava momčina - s knedlom u grlu govori Dejan Simić, Vladanov brat i Markov stric.
Porodica Simić i pojedina udruženja već godinama predlažu da jedan od vrtića u Novom Pazaru ponese ime po najmlađoj žrtvi NATO bombardovanja Jugoslavije, ali iz lokalne samouprave još nema odgovora.
- Svake godine je sve teže i teže, pitamo se zašto, ali odgovor nismo dobili. Šta su ovi ljudi krivi, zašto su bili meta, zašto je gađana stambena zgrada nekoliko kilometara udaljena od kasarne - pita se Rodoljub Biorac, koji je nakon pogibije supruge Dragomirke u istoj zgradi morao sam da odgaja troje male dece.
Godišnjicu pogibije 11 civila u bombardovanju stambene zgrade u Novom Pazaru i ove godine, paljenjem sveća i polaganjem venaca, obeležili su rođaci i predstavnici lokalne samouprave, Vojske i policije.
Izvor: Blic
