Piše: F. Vilijem Engdal U EU postoji veliki razdor u vezi sa sankcijama. Veliki deo zemalja želi da obnovi veze sa Rusijom, ali postoji i veliki pritisak iz Vašingtona, posebno na Angelu Merkel. Ona donosi takve bizarne spoljnopolitičke odluke, da je čak i najkonzervativniji glasači u Nemačkoj više ne podržavaju. Dakle, G7 je organizacija koja postaje sve beznačajnija za sve ono što se zaista događa u svetu, bilo da je dobro ili loše. Imamo i G20, što je produžena ruka G7, u stvari Sjedinjenih država, kojima moć opada, pa bi preko Nemačke da nastave pritiske na Rusiju, Kinu ili druge države iz G20.
Mislim da ima mnogo više smisla šutnuti G7 iz G20, onda ostaje G13 i moguće je donositi mnogo smislenije političke odluke. To je ono što Rusija trenutno radi, imajući u vidu kontekst iracionalne ekonomije i saradnje EU i Kine. Svi veliki kineski ekonomski projekti preko Centralne Azije idu u Rusiju. Zato mislim da se G7 koristi kao propagandna alatka u pripremi sukoba između NATO i Kine. Pomenuli su da su veoma zabrinuti zato što Rusija ne ispunjava “Sporazume iz Minska”. To je samo pokušaj da se pritisak održava na visokom nivou. Vašington, istovremeno, raspoređuje trupe po Istočnoj Evropi (Poljskoj i drugim državama). Aktivira raktene sisteme, koje naziva “odbrambenim”. U Nemačkoj se postavljaju nove generacije nuklearnog naoružanja. Približavamo se globalnoj nuklearnoj katastrofi zbog pogrešnih proračuna. Nema nuklearnog šah-mata kako ga je Vašington zamislio. Tako G7 postaje sve nevažnija grupa naroda - Kanada, Sjedinjene države, Britanija… Samo pogledajte njihove ekonomije – raspadaju se. Nivo duga Sjedinjenih država je nezamislivo visok. To ne mogu biti vodeće svetske nacije; to ne bi imalo nikakvog smisla. Mislim da je G7 jedna potpuno neodgovarajuća struktura. Isuviše dugo se muvaju okolo i treba završiti sa njima.
Iz Vašingtona, ceo svet izgledao crno-belo, rat-mir. NJima njihov geopolitički osećaj kaže da je potrebno izolovati Rusiju, što nije moguće; Kinu, takođe, treba izolovati… A ovo ukazuje na nedostatak strateške dubine kod sadašnjeg rukovodstva, na primer kod Eša Kartera, Sekretara odbrane… Ovo su intelektualci perolake kategorije, što se tiče razumevanja istorije i kulture. A to situaciju čini opasnom. I mislim da se Rusija ponaša odlično, da obavlja veliki posao suočavajući se sa svim ovim izazovima. Ali mislim da Rusija treba da uradi još nešto – da, na primer, promeni Ustav iz 1990. godine, koji su diktirali Amerikanci, a u kome je preuzet model Nacionalne banke rezervi za stabilnost rublje i kontrolu inflacije. To je direktna veza sa dolarom, a dolar je ovih dana veoma opasan da bi se sa njim bilo u vezi. Dakle, Rusija ima mnogo ekonomskih problema, ali, sa druge strane, mislim da se Rusija obavlja poslove na sjajan način. A to je pozitivno za čitav svet.
Nova Obamina specifična partnerstva imaju za cilj da Kinu udalje od određenih trgovinskih sporazuma. Pokušalo sa sa pritiskom i sukobima na jugu. Tokom poslednjih par godina, Kina je dostigla željenu sigurnost – ekonomsku sigurnost sa pomorskim zemljama koje žele njenu naftu i niz kineskih proizvoda. Zato je napravljena mreža pomorskih luka, a NATO je uveo embargo na pomorski transport.
Sjedinjene države imaju problem jer pripremaju rat na dva fronta, a to je stvarno mnogo, čak i za nivo vojnih tehonolgija i opreme kakve Vašington misli da ima. Ta dva fronta su Kina i Rusija. Mislim da Sjedinjene države neće uspeti. To će biti period provera i pokušaja. Američka nacija je u stanju bankrotstva. To je sada tamo gubitnička ekonomija. Svoju proizvodnju je prenela u druge delove sveta, posebno u Aziju i Kinu u poslednjih 25 godina. Sjedinjene države su u velikoj depresiji. Stopa nezaposlenosti je visoka i iznosi između 22 i 28%. Osnove industrije su u katastrofalnom stanju. Vojska Sjedinjenih država mora da kupuje osetljivu računarsku opremu iz Kine.
Tako, dakle. Ali, države grupe G7 su pozvane da ratifikuju Transpacifičko i Transatlansko partnerstvo. Blesavo je potpisivati nešto što je procurilo iz raznih izvora. Potpisivanjem bi svaka od država izvršila samoubistvo. U svetu transatlanskog trgovinskog i investiocionog partnerstva, suverenitet nestaje. Privatne multinacionalne kompanije mogu tužiti evropske i druge kompanije, koje budu potpisale sporazum. Ovim privatnim korporacijama bi bilo dozvoljeno da sprovode diktature nad državnim vladama. I, iskreno mislim da su vlade i nacije i granice važne, kao i narodi. Važne su mi, takođe, moje lične granice i ako neko pokuša da ih naruši, uradio bih sve. Tako je isto i sa narodima. Narodi, nacije su važni, veoma su važni. A toga su svesne zemlje BRIKS – Kina, Rusija, a i Brazil, do nedavnog državnog udara, puča protiv Dilme Rusef. Izvor: Katehon
