Iako je BiH još od Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine svojevrsna država protektorat, tri njena konstitutivna naroda – Srbi, Bošnjaci i Hrvati – trebalo bi da odlučuju o tome da li su za članstvo u zapadni vojni savez ili ne. Sva dosadašnja istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da se Srbi u Republici Srpskoj ogromnom većinom protive pristupanju NATO-u. Incko se, međutim, poziva na pismo Predsedništva BiH NATO-u iz 2010, u kojem se izražava saglasnost za članstvo u zapadnom vojnom savezu. Prema Inckovoj tvrdnji, pismo je potpisao i tadašnji srpski predstavnik u Predsedništvu Nebojša Radmanović. Upitan da li je video pismo, visoki predstavnik je rekao da je ono javno i da ga svako može videti. Na pismo od pre šest godina, na koje se poziva Incko, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nije reagovao, iako je Radmanović član njegovih nezavisnih socijaldemokrata i kao takav je bio član Predsedništva BiH. Dodik je, međutim, osuo paljbu na PIK i visokog predstavnika kao strane tutore BiH koji ne mare mnogo za narodnu volju.
– Odlučivati o BiH bez najvažnijih faktora u njoj iluzorna je priča. BiH i ne može da uspe ukoliko ne postane vlasništvo domaćih ljudi, a da se stranci u to ne mešaju – rekao je Dodik. Još prošle godine, Dodik je, donekle cinično, ipak izjavljivao da "NATO nije bez šanse", ali da on nije spreman da pruži "blanko podršku". – Neka NATO otvori nekoliko fabrika namenske industrije, zaposli Srbe, i Srbi će možda promeniti svoje mišljenje. Ali, kako možete objasniti da je u RS ukinuta sve i jedna fabrika namenske industrije pod pritiskom međunarodnog faktora, a u drugom delu BiH, u Federaciji ih ima šest – rekao je tom prilikom Dodik. Sam Radmanović je tih godina kao član Predsedništva BiH, po pitanju NATO-a, zastupao stav da "bez obzira na emocije koje nisu saveznik u strateškim opredeljenjima, stav svih u BiH je članstvo u NATO-u". – To pitanje je vrlo važno za sve nas. Siguran sam da sadašnje ekipe političara na ovim prostorima moraju obezbediti život u miru jer je on mogućnost razvoja boljeg života – govorio je Radmanović 2009. godine. Pitanje članstva BiH u NATO posebno je osetljivo za Srbe jer su oni bili prvi Evropljani posle Drugog svetskog rata koje je Alijansa bombardovala u građanskom ratu 90-ih. Tada su na njih bacane i bombe sa osiromašenim uranijumom, baš kao i nekoliko godina kasnije 1999. u slučaju agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Incko, međutim tvrdi da "niko BiH neće nametati odluku da pristupi Alijansi, kao što neće nametati ni odluku da pristupi Evropskoj uniji". – Trenutno se razgovara samo o ispunjavanju uslova iz Akcionog plana za članstvo u NATO-u, a BiH je još daleko od članstva – poručio je visoki predstavnik, koji je prenoseći osude PIK-a da se slave osuđeni ratni zločinci, imenovao samo Radovana Karadžića i nazivanje Studentskog doma na Palama njegovim imenom.
