Pravda

Piše: Aleksandar Merkurius Brojni su dokazi da Rusi planiraju da punim intenzitetom nastave bombardovanje u Alepu i okolini. U pozadini cele priče je ugovor koji je zaključen između SAD i Rusije u feburaru. Nazvan „prekidom neprijateljstava“ između raznih frakcija u Siriji, sporazum je doveo do značajnog smanjenja obima ruskih vazdušnih operacija u Siriji. „Prekid neprijateljstava“ nikad nije bio ugovor o prekidu vatre niti mu je to bila namena. Razlog tome je što su dve najveće grupe koje se bore protiv Sirijske vlade – Daeš (Islamska država, često nazvana i ISIS) i Al Kaidina lokalna sirijska franšiza DŽehbat Al-Nusra – od početka bile isključene iz sporazuma. Savet bezbednosti UN proglasio je obe organizacije terorističkim, pa nijedna nije bila deo ugovora o „prekidu neprijateljstava“. Zapravo, obe grupacije svojevoljno su ga odbacile. Ključni deo ugovora o „prekidu neprijateljstava“ počivao je na činjenici da će SAD ubediti razne grupe u Siriji – takozvane „umerene pobunjenike“, koji formiraju takozvanu „Slobodnu sirijsku armiju“ – da odvoje njihove borce od boraca dve pomenute terorističke grupe. Razlog zašto se Rusi sad pripremaju da nastave sa bombardovanjem u Alepu i okolini je činjenica da se odvajanje takozvanih „umerenih boraca“ od militanata Daeša i Al Nusre u provinciji Alepo nikad nije dogodilo. Naprotiv, borci raznih sirijskih grupa ostali su međusobno povezani i nastavili su da se bore rame uz rame. Što se tiče SAD, malo je ili nimalo dokaza koji ukazuju da su se ikad ozbiljno angažovale da ubede takozvane „umerene pobunjenike“ koje podržavaju da se odvoje od Daeša i Al Nusre. Sav američki diplomatski napor u prethodnih nekoliko nedelja sveo sa na ubeđivanje Rusa da ne bombarduju Al Nusru u provinciji Alepo i u samom gradu, jer bi na taj način mogli pogoditi i takozvane „umerene pobunjenike“. Koliko je taj zahtev neuobičajen, dovoljno govori činjenica da SAD nikad u svojim vazdušnim kampanjama na Bliskom Istoku – bez obzira da li se radi o Talibanima iz Avganistana, Iraku, Libiji ili Siriji – nisu pravili razliku između „militanata“ i „umerenih“. Kad su SAD nakon terorističkih napada 11. septembra bombardovale Avganistan 2001. njihova pozicija bila je krajnje jasna – bombardovali su talibane gde god su stigli i nisu pravili nikakvu razliku između pretpostavljenih militanata i umerenijih frakcija. Oni koji su želeli da izbegnu bombardovanje trebalo je sami da se sklone od potencijalnih meta. To se dešavalo uprkos činjenici da je tada bilo poznato da su talibani – što je zapravo naziv za krhku koaliciju različitih grupacija – sastavljeni od različitih frakcija, i uprkos činjenici da su Al Kaida (nominalna meta cele kampanje) i talibani različite organizacije. Prosta činjenica da su talibani i Al Kaida bili fizički povezani bila je dovoljna za SAD da bombarduju obe grupe. Činjenica da SAD ubeđuju Rusiju da se suzdrži od bombardovanja Al Nusre – tj. sirijske Al Kaide – jedva da je dobila prostora u zapadnim ili američkim medijima. Ukoliko bi porodice žrtava napada 11. septembra – ili američki vojnici koji su se borili protiv talibana i Al Kaide u Iraku i Avganistanu i njihove porodice – saznali da u Siriji SAD štite Al Kaidu, sasvim sigurno bi se osećali izdanim. Serija pritužbi i izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova najavljuje da je rusko strpljenje pri kraju. Lavrov je jasno naznačio da Rusi smatraju da se SAD ne ponašaju u skladu sa sporazumom o „prekidu neprijateljstava“, koji su u februaru zaključili sa Rusijom. Rusi takođe vide ono što je svima očigledno: DŽehbat Al Nusra koristi svaki prekid bombardovanja da se pregrupiše i pojača kako bi pokrenula nove napade na položaje sirijske armije. Štaviše, američki takozvani „umereni pobunjenici“ im u tome entuzijastično pomažu i otvoreno sa njima sarađuju. Nedavno su borci Al Nusre, u saradnji sa borcima jedne od takozvanih „umerenih“ grupacija, zajedno opustošili alavitsko selo i izvršili masakr nad 19 civila, uključujući decu i stare. Ovde je potrebno reći nešto o pravoj situaciji u Siriji: takozvane „umerene snage“, koje SAD i američki mediji konstantno pominju, naprosto ne postoje. Kolaps vladinog autoriteta nad velikim delom Sirije naterao je razne seoske milicije da se organizuju i uspostave suverenitet u različitim delovima zemlje. Neke od njih su tvrdile da su povezane sa „Slobodnom sirijskom armijom“ da bi iskamčile pomoć Zapada, a mnoge su SAD veštački povezale kako bi prividno predstavljale nekakvu koherentnu i ujedinjenu borbenu snagu. Ove milicije su, međutim, fokusirane na svoje oblasti i nemaju ozbiljnog učešća u ratnim operacijama. Kao što je naš dopisnik Afra Dager – koji je zapravo sirijski novinar koji tamo živi – napisao, borci koji zapravo predstavljaju pobunjenike – tj. borci koji se bore protiv sirijske armije i nastoje da svrgnu sirijsku vladu – sebe u raznim prilikama nazivaju različitim imenima, ali se uvek radi o jednoj grupi ljudi. Da bi pridobili ljudstvo, oružje i donacije iz Zaliva i drugih mesta, oni se prestavljaju kao Daeš ili – ako se bore u okolini Alepa – DŽehbat Al Nusra, ili bilo kojim drugim živopisnim imenima koja pogoduju džihadističko-ekstremističkim grupama u Siriji. Kad žele da izbegnu bombardovanje ruskih snaga ili kada im je potrebna diplomatska podrška SAD, Turske ili Zapada, pretvaraju se u „umerene“ i nazivaju „Slobodnom sirijskom vojskom“. Kao što je ruski predsednik Putin rekao tokom nedavnog govora na zasedanju Generalne skupštine UN, „ti ljudi su okrutni, ali nisu glupi“. I Amerikanci i Rusi sve to znaju vrlo dobro. Obe zemlje su zbog različitih razloga prihvatile fikciju o postojanju „umerenih pobunjenika“ u Siriji koji mogu biti odvojeni od naoružanih džihadista. SAD su to uradile jer im je prioritet obaranje sirijske vlade, a ne poraz ekstremističkog džihadizma u Siriji. Rusija je na to pristala jer od početka traga za diplomatskim rešenjem sirijskog konflikta, koje bi uključivalo ključne sponzore sirijskih pobunjenika – Saudijsku Arabiju i SAD – jer to smatraju jedinim sigurnim načinom da se zaustavi rat. Međutim, vesti koje su se pojavile u proteklih nekoliko dana o velikoj ofanzivi pobunjenika u kurdskim distriktima Alepa bile su kap koja je prelila čašu. Budući da diplomatski angažman sa SAD nije uspeo da spreči ovaj napad, ruske izjave o nastavku vazdušnih operacija sasvim sigurno nisu prazne reči. The Duran/ Novi Standard