Pravda

U omiljenom listu druge Srbije Milićeva odbacuje bilo kakvu sličnost njenog spiska sa spiskom srbomrzaca koji su 2014. sastavili SNP „Naši” i na kom se našlo i njeno ime. Ističe da nije protiv ruskog naroda već nedemokratskih režima i tvrdi da je jedini cilj da „istera stvari na čistac”. CEAS-ov izveštaj o ruskoj mekoj moći, kaže Milićeva, treba da pokaže da li je vlast u Srbiji zaista za evropske integracije i demokratske tekovine otvorenog društva. U „Danasu” je istakla da joj ne pada joj na pamet da se brani pred onima koji je prvo „bez osnova pljuju i razvlače kroz blato”, a onda nude prostor za odgovor. Požalila se i da u pisanju „Politike” i „Pravde” o njenom izveštaju vidi mehanizme zastrašivanja. Nije prvi put da se oseća zastrašenom i ugroženom. Kada ju je „Politika” nazvala NATO lobistkinjom obratila se Savetu za štampu i u žalbi objasnila da je njen posao u stvari „javno zagovaranje” ulaska Srbije u NATO. Naziv lobistkinja, objasnila je, devalvira njen rad i ugrožava joj bezbednost. Ali sada je uverena da niko nije ugrožen zbog njenog spiska ruskih lobista. Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović takođe smatra da nema razloga za zabrinutost onih organizacija koje su na listi CEAS-a označene kao bliske zvaničnoj Moskvi, jer Rusija u našoj zemlji uživa veliku popularnost. Drugim rečima, u Srbiji je lako i lepo biti putinovac, ali je hrabro biti proamerikanac naročito pronatovac. Jeleni Milić je pre tri meseca dodeljeno policijsko obezbeđenje. U medijima je objašnjavala da se oseća ugroženo zbog pretnji koje mahom dobija putem društvenih mreža, kao i da su se na pojedinim portalima pojavile fotografije njene kćerke. Uprkos toj neprijatnosti Milićeva sa sajber-zajednicom i dalje deli detalje iz poslovnog i privatnog života, uključujući i porodične fotografije. Iako je osećaj ugroženosti delimično subjektivna stvar, neobično je da o osećaju lične nebezbednosti govori osoba koja se, recimo, nalazi među prvih šest predstavnika NVO sa kojima doručkuje Angela Merkel prilikom posete Srbiji. Sa nemačkom kancelarkom napravila je i selfi koji je, naravno, obznanila na Tviteru i Fejsbuku. Interesantno je da je zajednički imenitelj Angele Merkel i Jelene Milić – fizika. Doduše, s razlikama – dok je nemačka kancelarka studirala i doktorirala fiziku, direktorka CEAS-a po obrazovanju je tehničar nuklerne fizike, smera koji je osamdesetih postojao u okviru beogradske Matematičke gimnazije. Milićeva je bila i u timu onih koje je prošle godine premijer Aleksandar Vučić zvao kako bi se pomirio sa civilnim sektorom. Mediji, poput Radija Slobodna Evropa ovaj sastanak shvataju kao Vučićev alibi, odnosno skupljanje pozitivnih poena pred posete zvaničnicima u Briselu i SAD. Na sajtu CEAS-a piše i da je Milićeva „među najuticajnijim političkim analitičarima u Srbiji i regionu zapadnog Balkana”. Ipak, u zemlji su retki oni koji dele njena uverenja poput stava da je Srbija zaslužila da bude bombardovana 1999. ili da je zločin u Srebrenici – genocid. U njeno dobročinstvo javnost sumnja čak i kad na dva dana svoj stan pretvori u utočište za jednu migrantsku porodicu iz Sirije. Manje zbog činjenice da se ovim potezom hvalila na mreži, više zbog toga što ne veruju u priču o NATO lobisti mekog srca. – Kakva igra sudbine – glavni NATO lobista u svoj dom prima porodicu koja je svoj dom napustila angažovanjem NATO-a – samo je jedna u moru ironičnih reakcija čitalaca na vest o postupku direktorke CEAS-a. Ali mikro podrška koju uživa u narodu nesrazmerna je u odnosu na količinu moći koju poseduje. NJen uticaj je veći kod zapadnih lidera nego kod građana Srbije. Odakle Jeleni Milić uticaj? Zajedljivi će reći da ga je stekla kao prva vlasnica ketering agencije u bivšoj Jugoslaviji. Ali u Srbiji, zemlji koja umnogome zavisi od stranih sila, oni koji važe za privilegovane sagovornike zapadnih lidera imaju veliku moć. A Jelena Milić je svakako jedna od takvih sagovornika. U Srbiji direktorka CEAS-a i njoj slični predstavljaju političku nadklasu, jer je u prednosti u odnosu na one koji su na vlasti. Jelena Milić, recimo ne mora ono što je morao Boris Tadić juče ili što Aleksandar Vučić mora danas – da primenjuje u narodu nepopularne sporazume sa Zapadom, i da stalno iznova dokazuje da je kredibilan partner. I uz sve to, da na vlast dolazi na slobodnim izborima, uz kontrolu misija OEBS-a. Izvor: Politika/Pravda