BKA je ovih dana prvi put objavio izveštaj o tome koliko krivičnih dela su počinili svi oni koji su u Nemačkoj tražili azil, oni koji su već dobili azil ili izbeglički status i oni koji su u Nemačkoj ilegalno ili ih nemačke vlasti „trpe” iako bi trebalo da ih proteraju. Kako se u izveštaju navodi, izbeglice ili migranti su u prva tri meseca ove godine počinili oko 69.000 krivičnih dela, ali je od januara do marta broj krivičnih dela pao za više od 18 odsto.
Krađe su najčešći tip prekršaja koji čine migranti (29 odsto od ukupnog broja krivičnih dela), slede falsifikovanja, povreda imovine i prevare, među kojima je klasifikovana i vožnja u javnom prevozu bez karte (28 odsto), povređivanje drugih osoba (23 odsto), krivična dela u vezi sa drogama (6,6 odsto) i seksualni zločini 1,1 odsto.
I premda je BKA naveo da „većina migranata nije počinila nijedno krivično delo”, a portparol Ministarstva unutrašnjih poslova izjavio da izveštaj pokazuje da migranti nisu „više kriminalci od Nemaca”, nemački mediji, naročito oni konzervativni, iskoristili su ovaj izveštaj, kako za obračun sa antiimigrantskim političkim strujama, tako i za „analizu” koliko je koja nacija sklona kriminalu.
I dok je liberalni dnevnik „Frankfurter rundšau” istakao da će „ksenofobi biti razočarani izveštajem BKA, jer ubedljivo najveći deo došljaka ne čini krivična dela”, te da bi to moglo da „doprinese da se diskusija o migraciji vrati u okvire činjenica umesto predrasuda”, konzervativni dnevni list „Velt” je ušao upravo u polje predrasuda i stereotipa, pokušavajući da sazna koja zapravo nacija najviše krade.
„Velt” i još poneki nemački listovi krenuli su od toga da, iako najviše počinilaca dolazi iz Sirije, Iraka i Avganistana, statistika BKA ukazuje da su te tri najveće grupe azilanata, proporcionalno svojoj brojnosti, procentualno ređe činile prekršaje. Nasuprot tome, disproporcionalno mnogo u odnosu na svoju brojnost krivična dela činili su migranti iz Alžira, Maroka, Tunisa, Gruzije i Srbije.
BKA u izveštaju ukazuje da mnogi slučajevi još nemaju sudski epilog, te da je broj od 69.000 migranata tek „okviran”, ali i dodaje da su državljani balkanskih zemalja i Gruzije bili naročito aktivni u krađama, provalama i falsifikovanju. To je bio povod za pojedine nemačke medije da računaju koliko je koja nacija veći lopov od neke druge. Uzimajući u obzir to što srpski državljani čine svega 1,8 odsto migranata, a osumnjičeni su za 5,5 odsto krivičnih dela, dok sirijski državljani čine 42,5 odsto novopridošlica, a osumnjičeni su za 15,3 odsto krivičnih dela, Dojče vele je preneo da su Srbi devet puta „skloniji” kriminalu od Sirijaca.
Budući da je Nemačka stavila Srbiju na listu zemalja sigurnog porekla – zbog čega srpski državljani skoro pa uopšte nemaju šanse da dobiju azil u Nemačkoj – „Velt” zaključuje da je „logično sumnjati da podnose zahteve za azil kako bi se u Nemačkoj bavili kriminalom do izbacivanja iz zemlje”. Naizgled ne želeći da Srbe generalno oceni kao sklone lopovluku, ovaj ugledni nemački dnevnik ulazi u analizu toga koji to srpski državljani pokušavaju da dobiju azil u Nemačkoj, te ocenu o sklonosti lopovluku prenosi sa Srba na Albance i Rome.
„Beograd posmatra Kosovo kao deo Srbije. Kosovari mogu podneti zahtev i dobiti srpski pasoš. Doduše, Kosovari se u statistici BKA vode odvojeno, ali ako pri legitimaciji pokažu srpski pasoš, onda važe za Srbe. Tipično za albanske i kosovske klanove jeste da se bave trgovinom drogom i poslom s prostitucijom, a statistika BKA ističe dela protiv imovine kao najčešći prestup srpskih tražilaca azila”, piše „Velt”.
Pozivajući se na procene i izjave istraživačkog novinara BIRN-a Slobodana Geogieva i novinarke „Blica” Milane Pejić, „Velt” iznosi tezu da su, osim Kosovara, i Romi srpski državljani koji su skloni kriminalu, a traže azil u Nemačkoj.
„Na naš upit, BKA, međutim, kaže da Romi kao zasebna grupa osumnjičenih nisu istraživani”, dodaje ovaj list, nastojeći pak da celu priču stavi u nemački kontekst, pa zapravo pričom o Srbima, Albancima, Romima, Gruzinima i Afrikancima „sklonima” kriminalu želi da pobije nemačke desničare da su za kriminal u Nemačkoj odgovorni migranti sa Bliskog istoka muslimanske veroispovesti.
Zamenik glavnog urednika „Velta” Ulf Pošart tako u komentaru ističe kako su „’supernemci’ videli Sirijce kao problem za zemlju”.
„Demagozima su jednako opasno delovali Avganistanci i Iračani – sve, dakle, ljudi koji su rasli u kulturnom prostoru omeđenom islamom. Svaka ukradena flaša vode, svaka gužva u nekom izbegličkom domu uzimani su kao povod da se ocrne pripadnici ovih nacija i islamska religija, koja se tamo praktikuje. Ali statistika koju je objavio BKA govori drugačije. Sirijci, Iračani i Avganistanci se u statistikama pojavljuju u manjoj razmeri od njihovog udela u populaciji. Predrasude se više ne podudaraju s tvrdim činjenicama istražitelja. Oni koji su skloni paušalnim komentarima trebalo bi dobro da prouče ovu statistiku. Diferencijacija je prva građanska obaveza u vremenima populističkog zaoštravanja društvene klime”, ističe Pošart.
Međutim, ni on ni njegovi novinari nekako nisu primetili da su u dokazivanju toga da su pogrešne nemačke predrasude o Sirijcima, Avganistancima i Iračanima zapravo cementirali još veće predrasude o Srbima, Gruzinima i Albancima.
Izvor: Politika
