Pravda

Naime, ministarka je, kako je i sama prvobitno potvrdila, bespravno izgrađen stan u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića kupila od investitora 1998. godine, u vreme kad je radila u „Elektroprivredi Srbije“.

Tada je imala svega 28 godina, a prosečna plata u EPS bila je oko 5.000 dinara, tačnije oko 150 maraka! Istovremeno, cena kvadrata na Dedinju u tom periodu kretala se od 2.000 do 2.500 evra!

Imajući u vidu to da se njen stan u papirima vodi kao da ima 118 kvadrata, a da je ona Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila da stan ima 140 kvadrata, jasno je da je ministarki trebalo više stotina hiljada evra da sebi pribavi luksuznu nekretninu.

- Stan u zgradi na Topčideru kupila sam pre 18 godina godina, 1998. godine, svojim novcem koji sam do tada zaradila - poručila je prethodno potpredsednica vlade. Mihajlovićeva je priznala i da do 2003. investitor njen stan nije završio i da joj je tražio još para. Doduše, u međuvremenu je napredovala, pa je u periodu od 2004. do 2007. bila član Upravnog odbora EPS, ali su primanja ljudi u UO bila oko 500 evra. Samim tim, i dalje nije jasno kako je, pored luksuznog stila života, uspevala da finansira i nastavak gradnje stana!

Ipak ljudi iz njenog okruženja navode da je radom u EPS stekla status „posvećenog“ radnika posebno na poslovima koji su bili vezani za saradnju sa domaćim i stranim tajkunima. Takođe u UO EPS je bila upravo u vreme kada je preko energetskih tajkuna kupovana struja iz inostranstva i kada je EPS oštećen za 50 miliona evra. Zato Kurir pita ministarku da li joj je tajkun kupio stan, ali ona ni na ovo pitanje nije odgovorila.  

- Stanovi na Dedinju, kakav je kupila i Mihajlovićeva, u tom periodu prodavali su se za 2.000 do 2.500 evra po kvadratu. To je tad bila atraktivna lokacija - kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije. To znači da je Mihajlovićeva za ovaj stan, prema kvadraturi iz dokumentacije o legalizaciji, iskeširala između 236.000 i 295.000 evra.

Mihajlovićeva je 1998. godine kupila bespravno izgrađen stan na Dedinju, koji se nalazio u području kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Ona je nadzidala i dogradila postojeću zgradu bez dozvole, a tek 2010. godine podnela je zahtev za legalizaciju u opštini Savski venac, koji je zatim prešao u nadležnost gradskog Sekretarijata za legalizaciju, a na kraju u njeno ministarstvo.

Prema zakonu o legalizaciji koji je sama donela, ministarka saobraćaja, građevine i infrastrukture Zorana Mihajlović legalizaciju stana od 118 kvadrata u najelitnijem delu Beograda, na Dedinju, platiće svega 15.000 dinara, dakle oko 200 puta manje nego da ga je na vreme legalizovala kao brojni drugi savesni građani Srbije! Prema računici Ministarstva građevine, koja se može naći na sajtu tog ministarstva, legalizacija stana od oko 100 kvadrata na teritoriji grada Beograda nekad je koštala oko 2,8 miliona dinara. S obzirom na to da je ministarkin stan i veći od toga, ona bi, da ga je legalizovala na vreme, platila i veću svotu, ali ovako će, zgodno, platiti tek 15.000 dinara. - Taksa sa ozakonjenje kuća i stanova do 100 metara kvadratnih je 5.000 dinara, do 200 je 15.000, dok je za objekte veće od 300 kvadrata taksa 50.000 dinara - isticala je Mihajlovićeva, dodajući i da je ovaj zakon, usvojen 27. novembra 2015, donet kako „bi se pomoglo običnim građanima“.

Afera „legalizacija“, kako smatraju stručnjaci, mora biti istražena do kraja - Neophodno je utvrditi da li je ministarka bila u prednosti u odnosu na druge učesnike. Odnosno, da li je znala da će biti tolika razlika između legalizacije po starom i novom zakonu, te da li je zato toliko čekala s legalizacijom. Može da bude mnogo moralnih dilema. I njen zahtev za legalizaciju je rešen brzo, kao dlanom o dlan, što ne baca dobro svetlo - kaže Vladimir Goati iz Transparentnosti. Izvor: Kurir