Pravda

Piše: Aleksandar Tihonov Turska bezrezervno podržava Muslimansko bratstvo, želi da ga osnaži i pomoću njega sruši vlast u Egiptu, koju predstavlja general El Sisi. Lider Muslimanskog bratstva Jusuf Karadavi nakon progona iz Egipta našao je utočište najprije u Kataru a zatim u Turskoj. Saudijska Arabija, poznati izvoznik vehabijske ideologije, po prirodi stvari, trebalo bi da podržava Muslimansko bratstvo, ali to nije tako. Postoje rezerve, Rijad ima animozitet prema sadašnjem rukovodstvu organizacije, oko čega ne može da se usaglasi sa Turskom. To je razlog zašto izostaju zajedničke ranije planirane akcije protiv Irana i Egipta. Pre skoro 30 godina Al Kaida je bila veoma važan instrument američke geostrateške politike, oslonac u slabljenju Rusije a ujedno i poluga za pritisak na Indiju, Pakistan i zemlje Zakavkazja. Danas identičnu ulogu ima Islamska država. Znači, nakon skoro tri decenije, ulogu Al Kaide preuzela je Islamska država, a malo ko pominje da je od samog početka njen kostur činila Al Kaida. Nakon izvesnog vremena postalo je jasno da je ova kvazidržavna organizacija osnovana uz podršku SAD, Velike Britanije, Izraela, Saudijske Arabije, Katara i Turske. Obaveštajni oficiri navedenih zemalja planirali su operacije, vodili ih, davali informacije, satelitske snimke, dostavljali naoružanje. Treba se prisetiti novinskih napisa u kojima su autori s pravom donosili zaključak da Islamsku državu vode obaveštajci, da se radi o organizaciji bez utvrđene veličine i oblika, a opet o ogromnoj teritoriji na kojoj postoji vlast. Bez veličine i oblika su obaveštajne organizacije, i to vrhunske. O Islamskoj državi su se ispredali mitovi, čemu je doprinelo njeno neometano „širenje“ sajber prostorom. Britanski mediji, „dežurni“ za ovu temu, plasirali su informacije da kvazidržavu vode bivši obaveštajci svrgnutih lidera Iraka i Libije Sadama Huseina i Muamera Gadafija. Mit o Islamskoj državi trajao je sve dok u Siriju nisu stigle ruske snage, nakon čega je ubrzo izbilo na videlo da je Islamska država instrument za realizaciju geopolitičkih interesa Zapada, Turske, i zemalja Zaliva. Šta je američki cilj na Bliskom istoku? Osnovni plan je fragmentiranje ovog područja i stvaranje nekoliko posebnih sunitskih država od delova Sirije i Iraka, ali SAD nisu zagovornik stvaranje država u kojima bi šiiti bili većinski narod. Svaka najava stvaranja države Kurda je pretnja za Tursku, i Turska se tome snažno protivi, jer bi u tom slučaju verovatno izgubila deo teritorije nastanjen Kurdima. Šta zaista dobijaju suniti, koji na krilima lažne, izmišljene islamske doktrine osvajaju teritorije, ubijaju civile i izvoze naftu preko Turske i Libije? Dve sunitske države, koje će biti u vazalnom odnosu sa SAD, i u kojima će američke kompanije neometano da eksploatišu naftu. Da li je slučajno da se dve projektovane suni države, kao i kurdska država, nalaze na najvećim naftnim izvorištima? Ipak, glavni američki igrač na Bliskom istoku i dalje će biti Turska. Da, Turska, sponzor ubistava hiljadu hrišćana, Jazida, šiita. Turska je glavna američka figura i na Balkanu, prvenstveno u Srbiji, na Kosovu, Makedoniji i BiH. Erdoganova zamisao je da se od BiH, juga Srbije i Kosova napravi jedinstvena sunitska država. Ono što je sasvim izvesno je da se destabilizacija Balkana planski nastavlja i da se jedino zahvaljujući ruskoj vojnoj intervenciji u Siriji, ratni plamen na Balkan još nije proširio. Nemoguće je da Merkelova nema informacije da Turska stvara pretpostavke za islamsku državu na Balkanu. Postoje protivrečnosti u scenariju, ali protivrečnosti i nelogičnosti i jesu deo strategije haosa. Ulozi su veliki. Haos je prioritet. Glasanje u nemačkom parlamentu o genocidu nad Jermenima, odnosno usvajanje rezolucije pod nazivom „Sećanje na genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima 1915. godine“ u Bundestagu ima za cilj da se Turskoj stavi do znanja ko je „gazda“ na Balkanu. Odnosi Nemačke i SAD po pitanju Balkana će se rešiti. Za SAD na Balkanu trenutno je najvažnije „uterivanje stada“ u NATO. Probleme stvara najavljeni dolazak kineskog predsednika Si Đinpinga u trodnevnu posetu Beogradu. Potpisivanje bilateralnih ugovora koji će širom otvoriti vrata Novom putu svile sigurno će biti privredni zamah za Srbiju, jer se očekuju investicije u iznosu od 10 milijardi dolara. Upravo je Si Đinping bio prvi koji je javno izneo ideju o Novom putu svile 2013. godine. Za Amerikance kineski trgovinski putevi na Balkanu su poželjni koliko i ruski naftni tokovi. Stoga će nedremljivo globalističko oko reagovati. Možda pobunom Albanaca na jugu Srbije? Izvor: Fond strateške kulture.