U ukrajinskoj oblasti Herson, koja se nalazi na samom jugu zemlje, na granici sa ruskim Krimom, u poslednje vreme odigravaju se vrlo alarmantni događaji. Turska tamo raspaljuje žarište napetosti po uzoru na Kosovo. Glavni cilj toga je držanje pod stalnim pritiskom poluostrvo Krim, čime Turska pokušava da utvrati Moskvi za njena delovanja u Siriji i istovremeno ojača poziciju u nestabilnoj Ukrajini.
Krimski Tatari (Foto: Public)
Piše: Kiril Guba Napori Ankare okrenuti su ka pravljenju krimsko-tatarske nacionalne autonomije u južnom delu Hersonske oblasti. Iako tamo niče neka vrsta autonomije krimskih Tatara, de facto ona je pod kontrolom Turske. „Herson je turska zemlja“, „Osmanska imperija se ponovo rađa“ –slogani su na turskom i arapskom jeziku koji se u poslednje vreme često sreću na ulicama gradova i sela u Hersonu. U okviru neoosmanskog kursa Redžepa Erdogana Turska nastoji da privuče u svoju orbitu uticaja i vazalnu zavisnost teritorije Severne obale Crnog mora. Direktni izvođač planova Ankare je ekstremistička organizacija Medžlis krimsko-tatarskog naroda, koji je zabranjen na teritoriji Ruske Federacije. Važno je podsetiti da su nedavno objavljeni tajni izveštaji Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) koji svedoče da su lideri te radikalne krimsko-tatarske organizacije dobijali finansijsku pomoć Turske poslednjih godina. U ovom momentu taj proturski medžlis u rukama drži vlast nad zemljom koja mu je data da je otkupi. Već prošlog meseca postalo je jasno da su na teritoriji Hersona krimsko-tatarski ekstremisti već formirali „vladu“ svoje buduće nacionalnu autonomiju i da nameravaju da stvore sopstvenu krimsko-tatarsku vojsku. U tom delu Ukrajine već postoje paramilitarne formacije medžlisa – takozvani „dobrovoljački bataljoni“, čiji vojnici često terorišu lokalno stanovništvo. Vojnu pomoć „hersonskim askerima“ (na turskom reč „asker“ znači vojnik, borac) pruža Turska. To se najpre vidi prema njihovoj kopiji turskog vojnog modela i municiji. Iako zvanična Ankara tvrdi da ne pruža podršku krimsko-tatarskim borcima, ne treba joj verovati. Na kraju, podršku džihadistima u Siriji Ankara takođe odriče, ali kolone kamiona sa turskom oružjem i municijom i dalje presecaju sirijsku granicu. Osim toga, Turska šalje u Ukrajinu svoje vojne instruktore, koji uče vojnike medžlisa. Prisustvo turskih instruktora u više navrata je fokusirano u oblasti Hersona i na liniji kontakta sukobljenih strana u Donbasu. Još jednan element turske pomoći „tatarskoj braći“ je slanje u Ukrajinu stranih vojnika. Reč je o tome da ogromna većina krimskih Tatara ne želi da napušta svoje domove na Krimuz da bi postali marionete i topovsko meso u rukama Turske. Kako bi dopunili broj boraca za „tatarsku republiku“, Turci šalju u pomoć „istomišljenike“ sa bogatim borbenim iskustvom. Među njima su članovi turske neonacističke organizacije Sivi vukovi (Boz kurtlar) i islamisti iz Sirije, uključujući i teroriste iz Islamske države. Kijevska vladajuća hunta nada se da će iskoristiti te fanatike u borbi protiv Donbasa i kao provokativni element u odnosima sa Rusijom, zbog čega im po ubrzanoj proceduri izdaje ukrajinske pasoše. Aktivnost Turske u Hersonu ne iscrpljuje se podrškom krimsko-tatarskim paravojnim snagama. Turska provodi meku ekspanziju u tom delu Ukrajine, tako da je sve veća vazdušna i morska robna razmena Turske sa Hersonom. Povećao se i interes turskih investitora i stvara se mreža saradnje. Samim tim Ankara postepeno pripaja južnoukrajunsku oblast, ali i dalje ne sugeriše njen ulazak u sastav Turske. Preko uticajne krimsko-tatarske dijaspore Turske i poslovnih ljudi stimuliše se proces tatarizacije Hersona. Naročito se vodi računa o finansiranju izgradnje naselja za krimske Tatare. Na primer, krimsko-tatarska dijaspora iz Ankare provodi u Hersonu veliki projekat izgradnje stanova i socijalne infrastrukture na prostoru od 20 hektara. Ta pojava predstavlja pretnju Rusiji. Vojne pristalice „hersonske tatarske republike“ već organizuju provokacije na granici Ukrajine sa Krimom, i to će raditi i dalje, možda čak uz upotrebu oružja protiv ruskih graničara. Posebnu opasnost predstavlja mogućnost da se na poluostvo ubace diverzanti i teroristi u vidu izbeglica ili turista, koji bi mogli da destabilizuju Krim. Sledeći pravac delovanja ovih vazala Ankare je informativno-psihološko dejstvo na Tatare na Krimu da bi ih naveli na antiruski bunt. Naravno, Moskva veoma lako može silom da reši „hersonski problem“, ali to se razmatra tek kao krajnje rešenje. Jasno je da će Rusija odgovoriti ako borci medžlisa reše da deluju vojnim ili terorističkim napadom na Krim. Nije isključeno da će odgovor Rusije biti potpuno uništenje „osinjeg gnezda“ na jugu Hersona. Čini se da Ankara žuri da prenese glavni front geopolitičke borbe sa Rusijom na Herson. Niko ne može da garantuje da neuravnoteženi Erdogan u bliskoj budućnosti zapali baš taj deo Ukrajine i da Herson neće postati još jedna zapaljiva tačka na svetu? Izvor: standard.rs
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.