Pravda

Piše: Miroslav Lazanski Zapravo, nezaposlenost u EU skoro je dva puta veća nego u SAD, radna mesta danas su najveća briga Starog kontinenta. Ali ne i jedina, neke ljude brine to što tamnoputi stranci preplavljuju njihove zemlje otimajući im ne samo radna mesta već i nasrćući na kulturu domaćina nekim navikama i religijom. Ulice, koje su u prošlosti uglavnom bile bez kriminala, više nisu tako bezbedne, a to još više pospešuje ksenofobiju i pothranjuje latentnu zatucanost. Prema jednoj studiji iz Brisela danas je svaki šesti Evropljanin siromašan, odnosno u Evropi ima više od 13 miliona dece koja žive ispod granice siromaštva. Istina, definicija siromaštva koju daje EU nešto je složenija od standarda koje obično primenjuju agencija UN i druge, ali po toj definiciji najveći broj siromašnih u EU živi u Velikoj Britaniji, zatim u Irskoj, Nemačkoj, Španiji i Francuskoj... Podaci potvrđuju da siromaštvo u EU ne iščezava automatski s progresom i privrednim rastom. A siromaštvo je uvek pretnja demokratiji jer demokratija ne znači samo raspodelu političke moći, ona je, ili bi barem trebalo da bude, i raspodela ekonomske moći. U tom kontekstu apstinencija birača može se tumačiti samo na dva načina – kao ratifikacija ili kao proces... I sada ta i takva EU, po svemu sudeći, namerava da Rusiji produži sankcije za još šest meseci. Nisu svi u EU time oduševljeni, ali kada tata s druge strane Atlantika podvikne, onda nema vrdanja. A to što su tata i Rusi, i pored zvanično uvedenih sankcija, povećali međusobnu ekonomsku razmenu za 40 odsto, to je dozvoljeno tati, ali ne i dečici. Dakle, neki u Evropi, neki u Briselu i mnogi u Vašingtonu misle da Rusiju danas mogu da ekonomski slome, poput nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, time što će je držati pod ekonomskim i drugim sankcijama. Pa je zbog toga BDP Rusije opao. Da li jedan Krim geostrateški vredi, i kratkoročno i dugoročno, više od tri odsto nacionalnog BDP-a? Pa naravno da vredi, Krim je geostrateški čvor-pivot bezbednosti današnje Rusije i nema tog pada BDP-a koji Rusija nije spremna da plati za to poluostrvo. Sankcije EU protiv Rusije nesumnjivo nanose štetu ruskoj ekonomiji, kao i diktiran pad cena nafte na svetskom tržištu. No, udeo zavisnosti ruskog BDP-a od nafte smanjio se sa 45,5 odsto u 2000. godini na 18,7 odsto u 2014. godini. Inače, u delu izvora punjenja ruskog budžeta slika je apsolutno suprotna „opštevladajućem mišljenju”. Budžetski prihodi Rusije najviše zavise od poreza na dohodak, oko 28,8 odsto. Renta, odnosno porezi od eksporta sirovina, bilo kojih, a ne samo nafte, donose 27,4 odsto novca, oko 8,6 odsto daje porez na dobit, oko 14,7 odsto dolazi od PDV, 3,7 odsto su porezi na privatnu imovinu, 2,9 odsto porezi od državne imovine, a 13,9 procenata ostali izvori. Rusija je diverzifikovala izvore punjenja svog budžeta pri čemu je ukupna poreska stopa u Rusiji 29,5 odsto, odnosno svih poreza uopšte. Za sve. Za privatna lica, za biznis, za korporacije. U Finskoj, Švedskoj, Francuskoj ukupna je stopa poreza 45 odsto. U Norveškoj i u Italiji je oko 40 odsto. U Nemačkoj i u Velikoj Britaniji je 35 odsto. Samo je u SAD manja nego u Rusiji, oko 25 odsto. Porez na dobit je u Rusiji jedan od najnižih u svetu, 13 odsto, a to je nešto što jasno određuje nivo ekonomske slobode građana. Uz sve to, on je isti za sve. Ispada da je Karl Marks bio u pravu kada je govorio o lošim stranama kapitalizma, ispada da je Rusija odbacila komunizam, ali nije sasvim odbacila i Marksa. Treći svetski rat Zapada protiv Rusije već traje. I nije počeo posle Majdana 2014. u Ukrajini, već u Gruziji 8. avgusta 2008. Posle kratkotrajnog oružanog sukoba oko Južne Osetije i Abhazije, usledile su i prve diskretne ekonomske sankcije Zapada Rusiji zato što nije pristala na izbijanje snaga NATO-a na njene južne granice. I zato je Rusija i danas pod sankcijama. Međutim, za čitavu kritičnu grupu roba, Rusija danas ima nivo samostalnog snabdevanja od 80 do 85 odsto. Naravno da kurs dolara još ostaje kao značajan pokazatelj, ali odavno ne i kao kritični. Napadi, odnosno sadašnji ekonomski rat protiv Rusije, imaju za cilj izazivanje panike kod stanovništva i pobunu protiv predsednika Vladimira Putina. Ruska „peta” i „šesta” kolona su spremne. „Peta” kolona otvoreno radi protiv Putina, dok je „šesta” kolona diskretno smeštena u postojeći aparat vlasti u Moskvi i čeka „dvorski prevrat” kako bi Rusiju opet pretvorili u jeftinu i bespravnu svetsku benzinsku pumpu. Majdan je iskustvo koje treba da proučavamo. Svi... Izvor: Politika