Pravda

Kap u prepunu čašu političkih razmimoilaženja dolile su zemlje čiji predstavnici sede u Savetu za sprovođenje mira – telu zaduženom da prati sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma – koji se uz protivljenje Rusije u delu koji se odnosi na NATO zabrinuo „zbog ograničenog napretka u procesu uknjižbe perspektivne vojne imovine u vlasništvo BiH”. Opštepoznato je da o članstvu BiH u NATO nema konsenzusa Banjaluke i Sarajeva jer Srbi sa svežim istorijskim ranama ne iščekuju sa preteranom nestrpljivošću vojno svrstavanje u zapadni blok, što je dodatno pojačano uverenjem da ih u odbrani slova „Dejtona” i očuvanja vlastite autonomije najdoslednije štiti upravo Rusija. Popularnosti NATO-a kod Srba ne ide u prilog ni zahtev koji su preko Saveta za sprovođenje mira ponovili vlastima u Banjaluci. Oni su organe u RS pozvali da „omoguće uknjižbu perspektivne vojne imovine koja se nalazi na teritoriji RS”. Osećaj Banjaluke je da se i s tim u vezi drži strana Sarajevu – jer se u RS nisu protivili tome da se na BiH uknjiži imovina potrebna vojsci, iako su s pravom zahtevali da istovremeno bude rešeno pitanje raspodele kompletne vojne i državne imovine koja je odlukom visokog predstavnika pod zabranom raspolaganja (kasarne, zgrade, skladišta...). To je, uostalom, u ranijim godinama bio zahtev i same Kancelarije visokog predstavnika, a baš o takvom modelu raspodele postoji i politički dogovor lidera u BiH. Međutim, kako Bošnjaci zatežu podelu državne imovine, jer se time ispunjava poslednji uslov za odlazak visokog predstavnika iz BiH, tako se i ovaj zahtev preformulisao u potrebu knjiženja samo one imovine potrebne za vojsku, što je, opet, uslov za NATO, pa je to doživljeno kao još jedna u nizu prevara. Osim raspleta višegodišnjeg sporenja oko podele imovine, biće zanimljivo videti kako će Predsedništvo BiH odgovoriti na poziv NATO članica Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira i Japana, koji su ih pozvali da postignu dogovor oko „Pregleda odbrane” kao okvira za jačanje i modernizaciju Oružanih snaga BiH. Ovo je utoliko intrigantnije pitanje kada se ima u vidu da je član Predsedništva BiH iz RS Mladen Ivanić pre nekoliko dana najavio da će ubuduće malo zategnuti stvari u donošenju odluka, nakon što je RS preglasana u vezi sa popisom stanovništva. Stav Ivanića, kao i ostalih partija u RS, prema NATO-u je odranije poznat: to je preuranjena priča o kojoj se BiH neće određivati dok se ne odredi Srbija. Ipak, Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH, najave Ivanića prepoznaje kao emotivnu reakciju na popis i „ljutnju pred neke teške odluke, poput one o NATO-u”. Da možda postoje namere da se celi posao ubrza, naslućuje se i iz reakcije ambasade Ruske Federacije u BiH, gde smatraju neprihvatljivim težnje alijanse da, uprkos trenutnoj realnosti u BiH, „upliće narode ove zemlje u svoje opasne igre” i da za te svrhe koristi kancelariju visokog predstavnika u BiH i Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira. A da se stvari ne lome preko kolena, uverava visoki predstavnik Valentin Incko, koji kaže da se s tim u vezi neće ništa nametati i da bi lično želeo da BiH bude u dve čekaonice, za EU i NATO. Protivljenje Banjaluke članstvu u NATO-u može se delom opisati i kao pragmatično, jer osim istorijskih razloga, to jest bombardovanja, postoji i razumljiv strah, pošto su u tom savezu zemlje koje podstiču razgradnju autonomije RS, a posebno Turska. To na neki način potvrđuje i ranija izjava Milorada Dodika, predsednika RS, koji je rekao da alijansa nije bez šanse u RS i da to može pospešiti tako što će NATO otvoriti neku fabriku. Znajući da NATO ne otvara fabrike time je, kako mnogi veruju, nastojao poručiti da saradnja i interesi treba da budu obostrani. Govoreći o uticaju Rusije i komentarišući tvrdnje da je RS pod velikim uticajem Moskve, Dodik poručuje da, „ako postoje neki uticaji ovde, onda postoji enorman uticaj Zapada na kreiranje odluka i mikroupravljanje u BiH”. „RS nastavlja da ima dobre odnose sa Rusijom, to se neće menjati zato što je neko u Sarajevu izmislio kako Rusi hodaju ovuda i govore šta treba da se radi. Rusi imaju veoma korektan odnos prema RS i veoma sam zahvalan zato što smo u ranijem periodu mogli da obezbedimo mnoge investicije i imali političko razumevanje o mnogim pitanjima. Priča o ruskom navodnom uticaju služi za potkusurivanje i strašenje zapadnjaka, koji su odjednom prepadnuti od Rusa i sad svi treba da se boje, pa svako ko komunicira sa Rusima treba da bude sprečen. To je besmisleno”, kaže Dodik. Rusi su, kaže on, pokazali svoj odnos prema Dejtonskom sporazumu kao međunarodnom sporazumu na najbolji mogući način. „Zamislite, dolazimo u situaciju da Zapad kaže da treba ići u NATO, a Rusija kaže da to možda ne bi bilo dobro i ispada Rusija kriva zato što ima svoj stav. Odavno se zna da Rusija smatra da proširenje NATO-a nije njihova strateška geopolitička priča”, rekao je Dodik. Nasuprot mnogima koji veruju da etnički rovita BiH najveću šansu za dugoročni mir ima baš pod kišobranom NATO-a, ruski ambasador u BiH Petar Ivancov za „Glas Srpske” kaže da članstvo u NATO-u ne odgovara interesima BiH i da ova zemlja nije ugrožena od svojih komšija, te da je smešno govoriti da Rusija može ugrožavati bezbednost BiH. Oni koji u BiH insistiraju na putu u NATO uglavnom se pozivaju na odluku Predsedništva BiH iz 2009, kad je u tom telu sedio Nebojša Radmanović, sadašnji potpredsednik SNSD-a, koji je sada pak na stanovištu da su se od tada mnoge okolnosti u regionu i svetu promenile i da nema pristupanja BiH u NATO bez referenduma. On je objasnio da je formalna aplikacija za Akcioni plan za članstvo bila nastavak ranije započetog procesa koji su započeli njegovi prethodnici iz SDS-a i da su tome prethodile odluke Skupštine RS iz 2005, koje govore o opredeljenju za stalno članstvo u NATO-u, a potom i Zakon o oružanim snagama, u kojem se obavezuju svi izabrani predstavnici da rade na putu za članstvo u NATO-u. Izvor: Politika