Pravda

Šef radikala ističe da su upravo milioni koji je Đinđić dobio od ovih otmica, počinjenih 2000, 2001. i 2002. godine, glavni razlog zbog kog one nikad nisu do kraja razjašnjene. Šešelj tvrdi i da su za ove šokantne tvrdnje znali svi Đinđićevi saradnici, koji baš zbog toga nisu želeli da mu dignu spomenik u Beogradu.

- Zoran Đinđić je bio notorni kriminalac i ne zaslužuje spomenik. Kriminalom se bavio i u ranoj mladosti, devedesetih godina, o tome je pisala još Danica Drašković u "Srpskoj reči", a 2000. godine je izrastao u jednog od glavnih mafijaških bosova u Srbiji. Bio je u sprezi sa "surčinskim klanom", bio je jedan od trojice glavnih. Tu je bio i Dragoljub Marković, vlasnik firme "Krmivo produkt", koji je Đinđiću podigao i kuću u Novim Banovcima, dok je treći bio LJubiša Buha Čume. Ta njihova kriminalna banda direktno je učestvovala petooktobarskom puču u kom su animirali i mnoge druge kriminalce. Pod Đinđićevom zaštitom, nastavili su da se bave krupnim kriminalom i posle 5. oktobra.

To su jako teške optužbe. Imate li bilo kakve dokaze za to?

- Imam dokaze. Pa, molim vas, oni su pokupili ono silno oružje iz policijske stanice u Ulici Majke Jevrosime. Oteli su, između ostalih, i sina Lepe Brene, oteli su i Miroslava Miškovića, Miliju Babovića i još neke ljude. Svaki put su naplatili milionski otkup. Nijedna ta otmica nije rasvetljena. Znate li zašto? Zato što je svaki put veliki iznos u kešu dobijao lično Zoran Đinđić! To su mnogi znali u Beogradu.

Ko je znao? Tražili ste da se sasluša Čedomir Jovanović, da li je i on bio umešan u sve to?

- Treba da se sasluša Jovanović, jer on zna za Đinđićevo učešće u kriminalu i podelu novca. I sam Čeda je dobijao te pare. Mnogo manje nego Đinđić, ali je i on dobijao. Đinđić je 2001. godine upozoren od Zapada da mora da prekine veze s kriminalcima. Pronašao je varijantu da neke od kriminalaca legalizuje, da ih uvede u legalne ili polulegalne tokove, a sa drugima da se obračuna. Na primer, Čumeta je legalizovao preko nekog velikog međunarodnog kredita za asfaltiranje puteva. Umesto da angažuje domaće firme, Đinđić je dogovorio sa Čumetom da ovaj otvori fiktivnu firmu u Beču i da u Austriji iznajmi mašine. Svuda je asfaltirao, pogotovo autoputeve. Ogromna je zarada tu bila, koju je Čume delio sa Đinđićem i još nekim drugim članovima bande. U svemu je izvisio Dušan Spasojević, zbog čega dolazi do sukoba u "surčinskom klanu". Kad se Spasojević izdvojio, nastao je 2002. godine "zemunski klan". Ta dva klana bila su u žestokom sukobu.

Pitali smo vas za Čedu...

- Malo strpljenja, molim... Čeda nije napuštao Spasojevića. Kad je Spasojević uhapšen u Francuskoj ili Španiji i isporučen Beogradu zbog neke od otmica, Jovanović ga je posećivao u zatvoru. Međutim, kad je došlo do sukoba sa Đinđićem, Čeda se povukao i distancirao. Đinđić je tada doneo odluku da se obračuna sa "zemuncima", koji su u međuvremenu mnogo ojačali jer im se priključio Milorad Ulemek Legija. Đinđićev plan je bio da se početkom 2003. godine ubiju Frenki Simatović i Legija, a da se Jovica Stanišić i ja isporučimo Hagu. Dovedeni su čak i britanski specijalci da to obave! Đinđić je planirao da ubije i Mileta Lukovića Kuma i Spasojevića. Ali, nije bio dovoljno brz...

Tvrdite i da je Šilerova srušena da bi se sakrili dokazi o mafiji.

- Da, to je istina. Kad je Đinđić ubijen, Čeda je naredio hitno rušenje Šilerove. Velika je to bila zgrada, koristili su benzin, dinamit, ko zna šta još da bi je srušili... Plaćali su i milionsku odštetu okolnim kućama za štetu.

A "Meljak"?

- Policija je uhvatila Kuma i Spasojevića žive. Izdao ih je valjda onaj Dejan Milenković Bagzi. Rukovodstvo DOS, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Čedomir Jovanović, Nenad Milić i još neki, odlučili su da se Spasojević i Kum ubiju kako ne bi pričali na suđenju. Lično je general Rodoljub Milović ubio Spasojevića, dok je Spasoje Vulović, koji je još komandant SAJ, ubio Mileta Lukovića Kuma... Kasnije je režiran i čitav sudski postupak. Sud je odbio da prizna tri metka, Zvezdan Jovanović je uhapšen i svirepo mučen u pritvoru da bi potpisao priznanje. Potom je ucenjen ubistvom žene i dece ako ne prizna da je ubio Đinđića, pa je potpisao izjavu koju je diktirao Milović. Tek kad je potpisao, dovedena je advokatica Vesna Radomirović da potpiše kao da je prisustvovala sve vreme saslušanju, a nije... U pravnoj državi ovaj postupak bi se ponovio Čedinim saslušanjem. Vidim, taj čovek se danas nudi za ministra umesto da bude u zatvoru! Nedavno sam pročitao i da je iz državnih rezervi ukrao šest hiljada tona pšenice! Ej, pa to je šest miliona kilograma pšenice! To je vredno više od milion evra!  

Rekli ste da DS namerno nije podigao spomenik Đinđiću?

- Nisu, jer su znali kakav je on kriminalac bio. Uvek je jedan veliki deo DS bio protiv Zorana Đinđića. Pazite, on je još 1993. godine voljom Udbe doveden za šefa stranke. Udba je imala zadatak, verovatno direktno od Miloševića, da smeni Dragoljuba Mićunovića u DS i Vuka Draškovića u SPO, i dovede Đinđića i Slobodana Rakitića. Operacija "Rakitić" nije uspela jer je Drašković pobedio u SPO, ali je operacija "Đinđić" uspela.

Ali Đinđić je pobedio na stranačkim izborima...

- Đinđić je na tajnom glasanju, čiji su rezultati falsifikovani, kao pobedio Mićunovića, ali je istina da je Mićun imao više glasova, a te rezultate je falsifikovao Goran Vesić. Nešto slično bilo je i 1999. godine kad je Đinđić pobegao u inostranstvo i tamo davao antisrpske izjave i zalagao se za bombardovanje sve dok Srbija ne kapitulira. Posle bombardovanja se vratio, a u stranci mu je protivkandidat bio Slobodan Vuksanović, koji je predvodio stranku u Đinđićevom odsustvu. Vuksanović je dobio mnogo više glasova, ali su rezultati opet falsifikovani.

Serž Bramerc se požalio u Savetu bezbednosti da Srbija, pošto nije isporučila troje radikala, više ne sarađuje u punoj meri?

- Bramerc može da besni do mile volje! Pravosnažno je okončan proces. Pošto je besprekorno utvrđeno da nema osnova da se proces obnovi, nema osnova da se to traži. Bramerc i Hag bi mogli taj slučaj da prepuste srpskim sudovima, ali bi to bio još jedan fijasko za njih i njihove gazde.

Kako vam se čini slučaj "Savamala"?

- Ne mogu da opravdam nelegalno rušenje u Savamali. Ako su objekti nelegalni, moraju biti srušeni po zakonu... Ali zanimljivo je pitanje kako onima kojima sad smeta Savamala nije smetao dinamit u Šilerovoj?! Neće biti da je Šilerova srušena sa dozvolom! Uostalom, što su uopšte rušili tu zgradu?! Da nisu krili dokaze o vezama sa mafijom, zar nije bilo logičnije da se Šilerova oduzme i da se tamo smeste neke izbeglice, bolesna deca ili sirotinja?

Kako komentarišete dokumentaciju do koje smo došli, a koja ukazuje da ambasadori SAD i EU plaćaju proteste "Ne da(vi)mo Beograd" i "Podrži RTV"?

- Reč je o državama koje su se slično ponašale i devedesetih godina. Oni decenijama finansiraju nevladine organizacije, medije, partije, sindikate, pa čak i anarhiste i marksiste. I ne biraju! Svako im je dobrodošao ko želi da im služi. Za svakoga od njih ima novca.

Zvanično, ambasade sve demantuju...

- Negirali su i finansiranje "Otpora", pa je SAD administracija posle potvrdila da su milioni dolara uloženi u rušenje Miloševića. Celokupan tadašnji politički vrh bio je potkupljen. Biće i ovo vaše saznanje priznato jednog dana. Možda neki novi "Vikiliks" to potvrdi... Izvor: Informer