„Rusija je važan globalni igrač, a ne samo regionalna sila. Zato apelujem da se Rusija što pre vrati u grupu i da G7 ponovo postane G8“, rekao je Gabrijel.
Gabrijelov poziv je usledio samo nekoliko dana nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da je suviše rano govoriti o ukidanju ili ublažavanju sankcija protiv Moskve.
Ovo, međutim, nije prvi put da Gabrijel i drugi nemački zvaničnici pozivaju svoje zapadne kolege na otopljavanje odnosa sa Rusijom, ukidanje sankcija protiv Moskve i da se zalažu za povratak Rusije u sastav „osmorke“.
„Osmorka“ je postala „sedmorka“ nakon što su zemlje G7 — SAD, Kanada, Velika Britanija, Nemačka, Italija, Francuska i Japan — rešile 2014. godine da ne pošalju svoje lidere na samit neformalnog kluba razvijenih zemalja u Soči i okupili se u Briselu bez predstavnika Ruske Federacije. Takva odluka je bila doneta zbog događaja na Krimu i njegovog povratku u sastav Rusije.
Kremlj je, međutim, više puta ponovio da ne planira da nastavlja rad u G8, a ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je ocenio da „Velika sedmorka“ nema uticaja na međunarodnu politiku.
Mnogi ruski analitičari se slažu sa svojim vlastima — oni smatraju da „Veliku osmorku“ razvijenih zemalja nije potrebno vraćati u život, jer je to prevaziđen politički format. G7 je izgubila smisao postojanja, a pri tome postoje i drugi daleko efikasniji formati — Rusija aktivno nastavlja rad u drugim velikim savezima, kao što su BRIKS i ŠOS.
Stručnjaci ocenjuju da Sjedinjene Države sve teže kontrolišu zemlje Evropske unije.
„U G7 već odavno nema jedinstva, a SAD pokušavaju da nametnu stav u skladu sa svojim interesima. To svake godina postaje sve teže. Merkelova se nalazi u veoma komplikovanoj poziciji. Ona pokušava da sledi stavove SAD, ali nalazi se između čekića i nakovanja, jer shvata da bez Rusije Evropa ne može da postoji ni u kakvom smislu — ni u ekonomskom, ni u političkom“, smatra profesor Diplomatske akademije ruskog Ministarstva spoljnih poslova Ivan Surma.
Ruski eksperti takođe ocenjuju da je format G20 mnogo efikasniji od G8. O tome je prošlog meseca govorio i portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. On je rekao da „dvadesetorka“ u mnogim aspektima ima mnogo veći potencijal, a da se interesovanje Rusije prema G8 smanjilo.
Krajem prošlog meseca u Japanu je održan samit G7, na kome lideri „Velike sedmorke“ nisu doneli ama baš nijednu odluku, osim da Rusiji produže sankcije.
„Osim odluke da produži sankcije, G7 nije donela nijednu drugu. Bio je to praktično sastanak ni o čemu. Okupili su se da se druže i probaju suši i šabu-šabu…“, napisao je šef Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov na Tviteru, šaljivo komentarišući rezultate samita G7.
U zajedničkoj deklaraciji donetoj po završetku samita naglašeno je da će sankcije prema Rusiji ostati na snazi sve do kompletne realizacije Minskog sporazuma, kao i da bi mogle da budu pojačane u slučaju potrebe. Moskva je više puta ponovila da ona nije učesnik u ukrajinskoj krizi.
Prema rečima britanskog premijera Dejvida Kamerona, učesnici samita dogovorili su se da u junu produže sankcije Rusiji.
Inače, evropske sankcije zvanično su na snazi do 30. juna, a EU bi trebalo da na svom predstojećem samitu, 28-29. juna, razmotri njihovu dalju sudbinu. Ni oko ove odluke nema jedinstva — niz evropskih zemalja zalaže za njihovo ublažavanje.
Kremlj ne smatra da produžetak sankcija Rusiji može imati pozitivan uticaj na globalnu ekonomiju i stanje u međunarodnim odnosima.
Izvor: rs.sputniknews.com
