Ovaj potez NATO će dodatno zaoštriti odnos između Zapada i Rusije, a očekuje se da Kremlj odmah reaguje.
Kako je ranije najavljeno, tri bataljona sa po oko 1.000 vojnika predvodiće SAD, Velika Britanija i Nemačka, dok će za četvrti najverovatnije biti zadužena Kanada.
Kako je rekao Stoltenberg, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, zemlje koje se osećaju najugroženijim, biće "ojačane robusnim, međunarodnim vojnim jedinicama".
"Plan će na sastancima koji počinju u utorak u Briselu odobriti ministri odbrana zemalja Alijanse", naveo je Stoltenberg.
Baltičke zemlje su u proteklih 18 meseci često izražavale zabrinutost zbog razvoja situacije u Ukrajini i ruske aneksije Krima, a litvanski ministar odbrane je nedavno rekao da "ne može da isključi mogućnost inzvazije Rusije".
"To je mogućnost koju ne možemo da isključimo. Oni bi mogli da pokrenu vežbe na granicama i da to transformišu u inzaviju za nekoliko sati", rekao je Jouzas Olekas za Rojters.
Litvanci su pozvali NATO i da podigne regionalni anti-raketni štit u zemljama Baltika i Poljskoj.
"Ne govorimo ovde o odbrani Litvanije, već o kredibilitetu čitave Alijanse", rekao je šef diplomatije Linas Linkevičijus. Izvor: Tanjug
