U autorskom tekstu "Politici", Jovanović navodi da se mora priznati da je odlazeća vlada, a pre svega premijer Aleksandar Vučić lično, dosta uradila na podizanju odnosa sa Kinom i isticanju geoekonomskog potencijala Srbije.
"Zato verujem da će poseta kineskog predsednika predstavljati veliki uspeh, ali za realizaciju postignutih dogovora treba ažurirati zastarele razvojne planove, podići nivo upravljanja i obezbediti ukupnu stabilnost zemlje", istakao je Jovanović.
Jovanović kaže da Kina već nekoliko godina razvija dva dodatna koridora za povezivanje sa Evropom - prvi je kopneni i čine ga brze železnice velikog transportnog kapaciteta, koji polazi iz unutrašnjosti Kine, severni Iran, Tursku, pa iz Istanbula ulazi u Evropu preko Balkana, a drugi morski, iz Istočnog kineskog mora, Indijskim okeanom, kroz Suecki kanal, do Mediterana i luke Pirej.
"Zajedničko za oba kraka jeste da prolaze kroz Balkan, ka krajnjim evropskim destinacijama. I tu dolazimo do potencijalne uloge Srbije kao važne tranzitne karike u globalnoj trgovini", naveo je Jovanović.
Dalje navodi da ako ponovo bude oživeo multimodalni transport naša prestonica može postati i veliki logistički centar, u kome se roba dopremljena iz raznih pravaca prevozi dalje u centralnu Evropu.
Potpisivanje ugovora o početku izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta, koji se očekuje tokom posete Si Đinpinga, upravo potvrđuje tu logiku, piše Jovanović i dodaje da sve to pruža mogućnost za porast vrednosti domaće imovine, dodatne investicije, tranzitne marže, obnovu infrastrukture...
Durgi važan sporazum koji će biti potvrđen, prema njemu, jeste privatizacija "Železare Smederevo".
"Za razliku od domaćih neoliberala koji su tvrdili da Železara nema perspektivu, jer u Srbiji nema ni koksa ni rude gvožđa, Kinezi vide mnogo dalje... Da su naši neoliberali savetovali Japan, koji tek nema sirovine, verovatno ta danas najsofisticiranija zemlja nikada ne bi bila industrijalizovana", kaže Jovanović.
Dodaje i da je Kina sa novim rukovodstvom postala ključni partner EU i SAD u vezi sa čitavim nizom globalnih pitanja, od klimatskih promena do reforme finansijskih institucija, tako da će ovi koridori, prema njegovom mišljenju, ugledati svetlo dana u interesu svih strana.
Izvor: Tanjug
