Pravda

Ruski lider je istovremeno pozvao Evropsku uniju da se na tom putu priključi Rusiji, Kini i njihovim partnerima i drugim zainteresoavnim zemljama. „Mi smatramo da Evroazijska ekonomska unija može da postane jedan od cenata formiranja još šireg integracionog okvira u kojem bismo mogli da rešavamo i velike tehnološke zadatke. Nedavno smo u Astani o tome razgovarali i predlažemo da se formira veliko Evroazijsko partnerstvo sa učešćem Evroazijske ekonomske unije i zemalja sa kojima imamo bliske odnose: Kine, Indije, Pakistana i Irana. Naravno, imam u vidu i naše partnere iz ZND i druge zainteresoavane države i asocijacije.“ Putin je otkrio da će Moskva već krajem juna sa Pekingom započeti oficijelne pregovore o „sveobuhvatnom trgovinsko-ekonomskom partnerstvu u Evroaziji sa učešćem Evroazijske ekonomske unije i Kine. Naglasio je da računa da će to biti korak ka formiranju „Velikog evroazijskog partnerstva“. U nastavku je ponovio da je projekat „Velike Evroazije“ otvoren i za Evropu. Pa ukazao: „Evropska unija je naš najbliži sused i nije nam svejedno šta se kod naših suseda događa. Za EU izazov nove tehnološke revolucije i strukturnih promena nije manje aktuelan nego za Rusiju. Dobro razumem naše evropske partnere kad govore da za njih nisu lake odluke o formiranju transatlantskog partnerstva. Evropa ima ogroman potencijal i orijentacija na samo jednu regionalnu asocijaciju nesumnjivo sužava njene mogućnosti, a i teže joj je da sačuva povoljan prostor za manevrisanje“. Putin je - pomenuvši svoje nedavne susrete sa predstavnicima francuskih i nemačkih poslovnih krugova - naglasio da evropski biznis želi da sarađuje sa Rusijom i da je zato potrebno da političari pođu u susret biznisu, da pritom pokažu mudrost, dalekovidost i elastičnost. Potom je podvukao: „Potrebno je da povratimo međusobno poverenje i obnovimo nivo saradnje. Znamo od čega je sve počelo. Rusija nije bila inicijator postojeće zbrke, razjedinjenosti i problema, a ni uvođenja sankcija. Svi naši potezi bili su isključivo parirajući. Ali, mi ne zlopamtimo i spremni smo da pođemo u susret svojim partnerima. Samo, to nikako ne može da bude igra na jedan gol“. Ruski lider je objavi da njegova zemlja ima ambiciju da narednih godina ima ekonomski rast od 4 odsto. Iznova je upozorio da jednostrano delovanje Zapada dovodi do haosa u svetu i da su potrebni dijalog i traganje za rešenjima prihvatljivim za sve preduslov da se izbegne novi hladni rat. „Ne želim da tako mislim, ali kao da idemo nekakvom hladnom ratu. A uveren sam - dodao je - da to niko ne želi. Koliko nam god izgledala dramatičnom, logika razvoja međunarodnih odnosa nije logika konfrontacije“. Predsednik RF je u ovom kontekstu naveo da se Rusija suočava sa problemom širenja NATO i pomenuo Crnu Goru: „Ko ugrožava Crnu Goru? Zašto se razvija protivraketna odbrana i nakon što je potpignut sporazum o iranskom atomskom programu?“ Podsetivši da Zapad i dalje podržava obojene revolucije po svetu, ocenio je da državni prevrat u Ukrajini podržava da bi opravdao postojanje NATO. U nastavku je podvukao: „Posle arapskog proleća su se primakli i našim granicama. Zašto je data podrška džavnom prevratu u Ukrajini? Opozicija, koja je sada tamo na vlasti, verovatno bi došla na vlast preko izbora i demokratskim putem. Verovatno zato im je prevrat bio potreban da bi samo postojanje NATO imalo neko opravdanje. Bio im je potreban spoljni protivnik, spoljni neprijatelj. Jer, inače: za šta je ta alijansa potrebna?“ Putin je u Sankt-Peterburgu pozdravio izjavu Donalda Trampa da je spreman da obnovi odnose sa Rusijom: „Pozdravljam izjavu gospodina Trampa da je spreman za puni format rusko-američkih odnosa. Šta u tome može da bude loše? Mi ćemo, naravno, imati odnose sa onim ko bude izabran za predsednika SAD. Jedino se nadam da će to biti čovek koji želi razvoj rusko-američkih odnosa“. Ovome je pridodao da se Rusija nikada nije mešala u unutrašnje stvari drugih zemalja: „A oni (Sjedinjene Države) sve uče kako da žive. I demokratiji uče druge. Zar Amerikanci veruju da imaju demokratske izbore predsednika? Dva puta su SAD dobile predsednika koji je imao većinu glasova delegata koji odlučuju, a iza njih je stajalo manje birača. Zar je to demokratija?“ U nastavku je naveo: „Kada o ovome diskutujemo sa partnerima iz SAD, od njih čujemo: „Ne mešajte se u naše stvari, mi smo na to navikli“. Ako je tako: onda se ni vi ne mešajte u naše, zašto se gurate?“. Putin je apelovao na Francusku da ima jednak odnos prema svim navijačima. Otkrio je da je zahvalan bivšem predsedniku SAD Bilu Klintonu: „Imali smo veoma dobre odnose. Čak mogu da kažem da sam mu zahvalan za neke momente povezane sa mojim ulaskom u veliku politiku. On je nekoliko puta pokazao znake uvažavanja i prema meni i prema Rusiji. Zahvalan sam mu za to“. Za Hilari Klinton je rekao da se sa njom nikada nije sretao. Zamoljen da prokomentariše svoju raniju izjavu o bračnom paru Klinton „Muž i žena - isti đavo“, ruski lider je šaljivo uzvratio: „Šta se sve ne kaže u žustrini“. Putin nije isključio mogućnost da Klintonova „može imati svoj pogled na razvoj rusko-američkih odnosa“. Izvor: fakti.org