U Evropskoj Komisiji, kako navodi, radi oko 1.200 britanskih građana, a u slučaju napuštanja Unije samo mali broj njih bi odmah morao da napusti svoje pozicije, kao što su generalni direktori ili evropski komesar za tržište kapitala DŽonatan Hil.
Odmah bi otišle i britanske sudije Evropskog suda i šef policijske službe Evropola Rob Vejnrajt, dok bi ostali mogli da nastave da rade jer su radni ugovori potpisivani s pojedincima, a ne sa državom Velikom Britanijom, poručuju u nadležnom sindikatu.
Janis Emanulidis, iz Centra za evropsku politiku, ocenjuje da bi izlazak iz EU, ipak, bio loša vest za sve sa britanskim pasošem.
"Doduše, mogao bi da se nađe način da službenici dalje rade, ali će se, pogotovo mladi, pitati da li žele da rade u EU, gde njihova zemlja više nije zastupljena i šta bi to znacilo za njihove karijere", rekao je on.
Povodom glasina u, kako tvrdi nemački medij, hodnicima Evropske komisije da bi, u slucaju Bregzita, Londonu odmah bilo oduzeto pravo glasa, Emanulidis je rekao da bi Britanija do konačnog istupanja imala pravo glasa ističući, međutim, da je mnogo toga nejasno.
"Ovo još nikada nismo imali. Idemo u neistražene vode i postoji veliki broj upitnika", ocenio je Emanulidis.
Međutim, kako je rekao, preostalih 27 članica EU ne bi bilo nimalo popustljivo prema Ujedinjenom Kraljevstvu u slučaju Bregzita, a nepoznato je i kakav bi bio odnos EU i njene eventualno bivše članice. "Biće to dug i naporan proces za koji ne znamo ni koliko bi trajao. Neće biti baš prijateljske atmosfere", istakao je Emanoulidis.
Kofere bi, dodaje Dojče vele, preventivno već moglo da spakuje i 73 poslanika Evropskog parlamenta koji dolaze iz Ujedinjenog Kraljevstva. Modaliteti prvo da se ispregovaraju
Poslanica iz redova laburista Glenis Vilmot, međutim, veruje da bi mogla da ostane skoro do kraja trenutnog saziva parlamenta 2019. godine jer će, kako navodi, proći nekoliko godina dok se ne ispregovaraju modaliteti istupanja Britanije iz EU.
"Polazim od toga da možemo ostati do kraja mandata, dakle do sledećih izbora za Evropski parlament, ali o tome niko sa nama nije pričao“, rekla je ona.
Ukoliko građani Velike Britanije izglasaju izlazak iz EU na predstojećem referendumu to će biti, kako je ocenila "skok u tamnu rupu" dodajući da bi Britanija bila jača ukoliko bi nastavila saradnju sa EU.
Ona, takođe, ističe da ne zna kakav bi bio odnos Ujedinjenog Kraljevstva i EU.
"Kada govorite s ljudima koji zagovaraju Bregzit, vidite da oni nemaju pojma niti predloga za to kako bi onda izgledao naš odnos s Evropom. Da li bi recimo bilo nekog sporazuma o slobodnoj trgovini? Da li bismo imali status kao Norveška? Nemamo pojma šta bi se desilo", naglasila je ona.
Evropska komisija i Savet ministara,u kojem su zastupljene sve članice, drže se principa da se neće izjašnjavati o scenarijima koji su mogući nakon 23. juna, za kada je zakazan referendum.
Neimenovani portparol rekao je da nema ni plana B ni modusa kako bi se pregovaralo o istupanju iz EU.
Odgovarajući paragraf 50 Lisabonskog ugovora o napuštanju EU, kako ocenjuje Dojče vele, "škrto" navodi da država članica svoje istupanje treba da najavi pismeno, a onda su predviđene dve godine da se ispregovaraju pojedinosti.
Nije jasno da li bi tokom tog prelaznog perioda London još imao pravo glasa u Briselu, da li bi morao da uplaćuje novac u zajednički budžet Unije i da li bi iz tog budžeta dobijao subvencije, ocenjuje nemački medij.
Jedan od perjanica među zagovornicima napuštanja EU Najdžel faraž voleo bi da, kako navodi Dojče vele, njegova zemlja i dalje slobodno trguje s ostatkom EU, ali da ne mora više da plaća u zajednički budžet.
Britanija bi teoretski mogla da se vrati sporazumu Evropske zone slobodne trgovine (EFTA), čija je članica bila do 1973. kada je pristupila EU, ocenjuje nemački medij.
Članice EFTA sada su samo Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska i Island koje imaju slobodan pristup tržištu EU, ali tamo nemaju pravo glasa i moraju da plaćaju neku vrstu članarine.
Izvor: Tanjug
