"Imali smo jedan zajednički interes - dugoročni mir i stabilnost i bolju ekonomsku saradnju. Mi jesmo zaisnteresovani za saradnju sa Hrvatskom. Imamo nerešene probleme među kojima je i  problem granične linije. Idemo odmah da formirano radna tela, ako ne možemo to da rešimo idemo pred institucije. Koliko godina rešavamo sukcesiju? Imamo sporazume još iz 2001. o sukcesiji. Nekoliko smo DKP-ova podelili. Nikad nismo otvorili ni pitanje privrednih društava, nikad nismo otvorili ni pitanje dugova", precizirao je premijer. Vučić je naglasio da stalno postoji tenzija oko pitanja nestalih, pitanja prošlosti i da bi to trebalo rešiti. "Trebalo bi da više razgovaramo, pokažemo više poštovanja jedni porema drugima. Trebalo bi, kako volim da kažem, "da Srbi uđu u cipele Hrvata i Hrvati u cipele Srba", kazao je premijer. Na pitanje novinara jesu li Bunjevci u Vojvodini Srbi ili Hrvati aludirajući na izjavu Vojislava Šešelja devedestih koji govorio kako su to Srbi katoličke vere, Vučić je rekao: "Svako se u našoj zemlji i po Ustavu izjašnjava onako kako želi. Mi imamo značajnu hrvatsku manjinu baš u okolini Subotice i bićemo sutra u Tavankotu i Subotici. Ali imate i bunjevačku manjinu i neke druge. Svako se izjasni onako kako želi. Kod nas možete da se izjašnjavate i kao Srbin i kao Vlah i kao Rumun, kako god hoćete". Premijer je govorio i o zastupljenosti hrvatske manjine u parlamentu. "Mi smo o tome razgovarali više puta. Postoji zakon, koji mislim da je dobar po tom pitanju, iako dolazi do zloupotreba. Imate Srbe koji se kandiduju kao pripadnici manjina da bi ušli u parlament. Suština je da kod nas imate takozvani prirodni prag od 0,4 odsto. Dakle, 15 do 16 hiljada glasova, u zavisnosti od izlaznosti, je dovoljno da uvek budete u parlamentu, što mislim da je apsolutno fer. Sad je tu problem što imate Hrvata ukupno na nešto malo većem nivou od tog procenta... i bilo koji deo da glasa, a ne za manjinsku stranku, onda ne bi bio tu", rekao je premijer i dodao: "Ali mi smo spremni da otvorimo svaku vrstu pitanja i svaku vrstu razgovora ali to mora da bude jednak odnos prema svim manjinama. Hrvati nisu ni blizu najveće manjine u Srbiji. Imamo i Mađare i Bošnjake i pripadnike drugih manjina koji su brojniji od hrvatske manjine što nije slučaj u Hrvatskoj, gde su Srbi ipak najbrojniji." Vučić je istakao da Vlada Srbije nije zadovoljna povratkom Srba u Hrvatsku. "Tu se nikad nećemo saglasiti. Kada pričamo o akciji Oluja, 99 odsto Hrvata će to slaviti, a 99 odsto Srba će biti tužno". Govoreći o povratki Srba u Hrvatsku Vučić je izjavio da mnogi Srbi neće da se vrate, ali da hoće da povrate svoju imovinu. "Hoće starci da se vrate, ali struju ne mogu da dobiju po godinu, dve. Pitaćete me šta je sa udžbenicima za Hrvate. Mi smo to rešili, ali smo kasnili i neću to da izbegavam", dodao je premijer. Na pitanje "Gospodine Vučiću, jeste li ponosni na Vaš vlastiti politički ali i ratni put?", premijer je rekao:   "Ako ste mislili to oko Hrvatske da me pitate za nekakav ratni put, ja tad nisam imao ratni nego politički put. Išao sam i govorio ono što sam mislio u tom trenutku. Da li je uvek sve bilo najispravnije? To ne mogu da vam tvrdim ali sam bio uz svoj narod". Govoreći o pitanju nestalih, Vučić je rekao da je Srbija spremna da po tom pitanju veoma ozbiljno i odgovorno radi. "Mislim da je važno, kako ste vi rekli, zbog svih porodica. Mislim da je važno i zbog srpskih i zbog hrvatskih porodica." Vučiću je postavljeno i pitanje "kako je  sa EU i Hrvatskom rešeno pitanje međunarodne jurisdikcije Srbije za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije?" "Slušajte, mi da nemamo takav zakon, mi ne bismo mogli nikoga da uhapsimo, ni ko je počinio zločin u Srebrenici. Ali kad pričamo o tome vi ne kažete, takođe, da mi i dan danas ne znamo koji se sve Srbi nalaze na optužnicama u Hrvatskoj pa su ti ljudi uhapšeni i kada idu u Crnu Goru i bilo gde drugo. Ja sad ne pričam o pregovorima sa Evropskom unijom. Govorim o suštini. Ovakav zakon kakav mi imamo ima 11 ili 12 zemalja Evropske unije. To ne može da bude uslov EU, da se kaže da je to suprotno pravilima i praksi EU", rekao je premijer. Vučić je nagalsio da misli da je važno da se poglavlja otvore. "Ako se otvore, otvore, ako se ne otvore, mi ćemo i dalje da gledamo da gradimo što je moguće bolje odnose sa Hrvatskom bilateralno. To zavisi od Evropske unije, nama su ruke tu vezane". On je rekao da se nada da je to pitanje sa EU i Hrvatskom rešeno. "Vidite, mi nismo razgovarali o taktičkim i dnevno-političkim stvarima. Mi smo razgovarali naporno i ozbiljno o suštinskim stvarima i mislim da će ovo biti jedan od najznačajnijih sporazuma koji su Srbija i Hrvatska ikada potpisale. Mislim da je mnogo dobro volje pokazano i mislim da će to da bude jedan dobar, odličan temelj za sve buduće sporazume i da će ostati u istoriji upisan ovaj sporazum". Govoreći o međusobnim ulaganjima i investicijama premijer je rekao: "Srbi bi vam odmah rekli: To je zato što Hrvati neće da puste Srbe da ulažu na njihovu teritoriju, što sam siguran da negde ima istine, a i da negde nema istine. Tako da je to negde pola-pola. Ima negde i našeg nedovoljnog znanja, a ima negde, činjenica da Hrvati iz različitih razloga teže podnose srpsko prisustvo nego što Srbi podnose hrvatsko prisustvo. Ja sam veoma zadovoljan činjenicom da imamo dosta investitora iz Hrvatske, da su nam i najveći trgovinsi lanci iz Hrvatske. Sa tim nemamo nikakav problem. Mislim da, sve dok posluju u skladu sa zakonom, a to čine, imamo veliki broj fabrika čiji su vlasnici Hrvati. Za nas je Hrvatska jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera. Tu saradnju, mislim da možemo da uvećavamo u budućnosti i po pitanju turizma i usluga i mnogih drugih stvari, ali za to je potrebna drugačija politika i drugačije emocije". On je istakao da je je cilj sutrašnjeg sporazuma i bolja ekonomska saradnja. "Sve ove političke teme o kojima mi govorimo, one su 'kondicio sine kva non' uspešne i bolje ekonomije. Vidite, Srbija će ove godine imati rast oko 2,6-2,7 ukoliko ne bude problema sa kukuruzom, pšenica je odlično. Sve drugo su već predvidljivi brojevi. Sledeću godinu očekujemo, ako sa Železarom bude sve u redu, i posle posete Si Đinpinga sada, očigledno je da bi to tako trebalo da ide, mislim da ćemo ići na gotovo četiri odsto rasta, što je veliki rast. Mislim da je tu šansa i Hrvatske da zaradi više, ali i šansa Srbije da povezujući se sa Hrvatskom bude bliže Evropi. To je vin-vin situacija i za jedne i za druge, da mi imamo čist račun. Ja ne mislim da se ljubim ni dva, ni tri, ni pet puta sa Kolindom Grabar Kitarović. Siguran sam da ni ona to ne misli, niti to bilo koga od nas interesuje", zaključio je Vučić.

Kolinda za RTS

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović želi da predstojeći susret sa Aleksandrom Vučićem bude istorijski, jer tvrdi da je motivisan obostranom željom da se učine konkretni koraci da se dve države približe. Susret će biti iskren i nije ga inicirala međunarodna zajednica, kaže Grabar Kitarović. Tvrdi i da kanonizacija Stepinca ne predstavlja rehabilitaciju ustaštva, te da nije uperena protiv srpskog naroda, a kad je reč o blokadi Srbije na putu ka EU, nje, objašnjava, nije ni bilo. U intervjuu za RTS uoči sutrašnjeg susreta s premijerom Aleksandrom Vučićem, ona kaže da je u ovom trenutku nemoguće predvideti koliko će biti lako ili teško rešiti sporna pitanja, ali, navodi kao primer, da će se truditi da pitanje granice reše zajedno, a ako to baš ne bude moguće, navodi da će se dve strane obavezati se zatraže pomoć međunarodnih faktora. I druga dva važna pitanja, manjina i nestalih, potrebno je što hitnije rešiti, jer u interesu su obe zemlje, ali i dobrosusedskih odnosa, navela je Grabar Kitarović. Nije se, međutim, složila s opaskom da srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj teže rešava neka životna pitanja nego ostali građani Hrvatske, jer, kako kaže, mnogim građanima su neka važna životna pitanja teško rešiva, a to nije problem nacionalnosti niti odnosa prema manjinama, već uređenja države. Grabar Kitarovioć negira da je Hrvatska pokušala da blokira Srbiju uotvaranju poglavlja, objašnavajući da je njena država samo insistirala na punom ispunjavanju kriterijuma za pristupanje EU, kako kopenhaških i madridskih tako i kriterijuma iz asocijacije i pridruživanja. "Naravno, bilateralna pitanja kako smo to argumentovali kada je Hrvatska bila država kandidat, ne mogu biti uslov za clanstvo. Držim da paralelno uz proces pristupanja Srbije EU, možemo da rešavamo naša bilateralna pitanja", navela je Kitarović. Na opasku da je nakon ulaska u EU primetan proces rehabiltacije ustaštva u Hrvatskoj, Grabar Kitarović tvrdi da je reč o izolovanim slučajevima, a kad se govori o procesu kanonizacije Stepinca, tvrdi da tu ne postoji niti jedan element rehabilitacije ustaškog režima. "Kardinal Stepinac je simbol stradanja hrvatskog naroda pod komunizmom. Ustaše su ga smatrale protivnikom, Gestapo ga je smatrao neprijateljem. Komunisticki režim ga je optužio kao neprijatelja naroda, kao klerofašistu. Stradao je jer nije hteo da se odrekne svoje vere i svojih uverenja", kaže Grabar Kitarović, dodaje da ima i bezbroj svedocenja da je Stepinac spasavao Jevreje i Srbe, te zaključuje da "o ni na koji način nije upreno protiv Srbije, ni protiv srpskog naroda,  ni protiv Srba u Hrvatskoj". Sutrašnji susret s Vučićem, kaže, očekuje sasvim iskreno, veruje da u nameri da se reše krupna sporna pitanja između dve zemlje neće biti usamljena u Hrvatskoj, jer je to, kako navodi, u nacionalnom interesu, ali i obostranom dobrosusedskom, a o svom muzičkom ukusu i naklonosti prema Marku Perkoviću Tompsonu kaže - to je samo u onom delu koji se odnosi na zdrav patriotizam. "A ako slušam Tompsona to ne znači da odobravam bilo kakve pozdrave iz prošlosti kao što je 'Za dom spremni' ili bilo šta što se argumentuje Tompsonovim pesmama, gde nisam videla dokaze", zaključila je Grabar Kitarović.  Izvor: Mondo/Tanjug