Brojni turski političari, na čelu sa vladajućom Partijom pravde i razvoja predsednika Tajipa Erdogana, oglasili su se odmah nakon izglasavanja rezolucije istakavši da je tim potezom "ozbiljno narušeno prijateljstvo Ankare i Berlina".
- Turska je opozvala svog amabasadora iz Berlina na hitne konsultacije, nakon što je izglasana rezolucija o genocidu. Nećemo prihvatiti odluku Bundestaga o kojoj čak ni istoričari ne mogu da se slože. Ni sekundu nismo sumnjali u ispravnost povlačenja ambasadora Huseina Avlija Karšioglua - kratko je saopštio Jildirim, čime je povukao prvi efektan potez od stupanja na premijersku funkciju.
U govoru u turskoj prestonici Ankari, Jildirim je dodao da je "rasistički jermenski lobi" odgovoran za odluku nemačkog parlamenta, koju je opisao kao pogrešnu, prenosi Rojters.
Predsednik Tajip Erdogan, koji se nalazi u poseti Keniji, poručio je da će se rezolucija "ozbiljno i negativno odraziti na odnos Berlina i Ankare".
Samo nekoliko sati pre glasanja, Jildirim je rekao da je ova rezolucija "test prijateljstva Turske i Nemačke".
Sa kritikama na račun Bundestaga, i to ocenom da je u pitanju "istorijska greška", nastavio je i Numan Kurtulumuš, zamenik premijera i portparol turske vlade.
"Istorijska je greška Nemačke što je priznala nešto na bazi neosnovanih optužbi", napisao je Kurtulumuš na Tviteru i podvukao da Ankara ne priznaje tu "ništavnu rezoluciju".
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rezoluciju je nazvao "neosnovanom i neodgovornom", te da "Nemačka ne može da prikrije svoju mračnu istoriju na taj način".
"Zatvaranje mračnih stranica sopstvene istorije ne radi se bacanjem ljage na istoriju drugih zemalja neodgovornim i neosnovanim parlamentarnim odlukama", napisao je Čavušoglu na "Tviteru".
Istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i neposredno posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena što stručnjaci smatraju prvim genocidom 20. veka.
Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923. godine, negira da je to bio genocid, već tvrdi da su to bile samo žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, da je broj žrtava preuveličan i da je pogibije bilo na obe strane.
Turska navodi da je tada poginulo između 250.000 i 500.000 ljudi.
Jasno je da će ova rezolucija poprilično narušiti ionako krhke odnose Turske i Nemačke, i to u najgorem mogućem trenutku, kada upravo od konsenzusa te dve zemlje zavisi sudbina nekoliko miliona izbeglica iz Sirije i Iraka.
Od ukupno 630 poslanika Bundestaga njih 628 glasalo je za rezoluciju pod nazivom "Sećanje na genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima 1915. godine", koju su predložile vladajuća konzervativno-socijaldemokratska koalicija i opoziciona Stranka zelenih. Jedan je bio protiv, a drugi uzdržan.
Angela Merkel je podržala inicijativu o rezoluciji, ali je vešto izbegla da se pojavi u Bundestagu. Jasno je da će ova rezolucija poprilično narušiti ionako krhke odnose Turske i Nemačke, i to u najgorem mogućem trenutku, kada upravo od konsenzusa te dve zemlje zavisi sudbina nekoliko miliona izbeglica iz Sirije i Iraka.
Iako je Turska ogorčena zbog rezolucije, Merkelova se kratko oglasila saopštenjem u kojem ističe da "ne sumnja u veliko prijateljstvo Berlina i Ankare".
"Mnogo toga veže Nemačku i Tursku, a čak iako imamo razlike u mišljenju po pitanju nekih individualnih stvari, naše veze, prijateljstvo i strateška saradnja su sjajne", istakla je Merkel.
Izvor: Blic
