Pravda

Vučić i Grabar Kitarović su ispred kuće Milutina Milankovića dočekani hlebom i solju. Oni će kasnije danas će u Subotici potpisati deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske. Današnji susret i taj dokument ocenjuju se i u srpskoj i u hrvatskoj političkoj javnosti kao istorijski, te kao značajan korak ka smanjivanju tenzija između zvaničnog Beograda i Zagreba i iskorak u pravcu bolje saradnje i rešavanja otvorenih pitanja.  Vučić i Grabar Kitarović su obišli rodnu kuću čuvenog srpskog naučnika Milutina Milankovića, razgledali stalnu postavku i modele Milankovićevog planetarija i upisali se u knjigu utisaka. Oni će svečano otkriti bistu Milankovića i sastati se sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj. U Milankovićevoj kući sačekao ih je predstavnik Srba u Hrvatskoj, poslanik u Saboru Milorad Pupovac, a susretu prisustvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Vučić i Kitarović će kasnije preći u Srbiju, da bi u Donjem Tavankutu posetili Dom kulture "Matija Gubec". Inače, Deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, koju će, kako je najavljeno, danas u Subotici potpisati srpski premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, sadrži šest tačaka. Najpre se konstatuje da je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji. To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004.  u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Savjeta Europe 10. novembra 1994.  Kako prenose srpski i hrvatski mediji, druga tačka konvencije navodi da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava. Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču. a kao četvrta je saglasnost da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.  Dalje se kaže da su obe države svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize kao i da su spremne aktivno i koordinirano da deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize. "Obje države su spremne aktivno da deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU",  navodi se na kraju Deklaracije. Izvor: Tanjug