Pravda

Pošto je nemački list „Velt” pre desetak dana obelodanio da će u ovom strateškom dokumentu, koji nije menjan od 2006. godine, Rusija od partnera biti prevedena u protivnika, vode se žustre polemike, čak i na visokom nivou, da li je pametno da Nemačka postupi na takav način. Dok je oštar stav prema Rusiji zvanična nemačka politika, veliki nemački privrednici i cele oblasti zalažu se da Nemačka obustavi sankcije Rusiji jer joj direktno nanose štetu, a politički neistomišljenici vladajuće garniture navode da od toga što Nemačka sledi interese Sjedinjenih Američkih Država – najuticajnija evropska država ima samo dalekosežne štete. Mnogi prekretnicu u sve agresivnijem nemačkom stavu prema Rusiji vide u već odavno najavljenoj odluci saveta ministara država članica NATO-a, donetoj u utorak, da se pošalju četiri bataljona u tri baltičke države (Litvaniju, Letoniju, Estoniju) i Poljsku. NATO, koji Rusiju optužuje za izazivanje i vođenje hibridnog rata u istočnoj Ukrajini i pripajanje Krima, odlučio je da preduzme i mere za jačanje snaga u regionu Crnog mora, tako da je, prema rečima generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, Rumunija ponudila svoju teritoriju za razmeštanje takvih jedinica. Prvi čovek zapadnog vojnog saveza najavio je raspoređivanje četiri „robustna” multinacionalna bataljona u četiri pomenute zemlje, nazvavši ovu odluku „najvećim širenjem kolektivne odbrane od vremena hladnog rata”. Tom odlukom samo je potvrđeno stanje na terenu, to jest jačanje snaga za suprostavljanje Rusiji, jer se u ovim baltičkim zemljama već održavaju vežbe NATO-a. Bilo da je medijsko spinovanje koje opravdava jačanje NATO trupa na istoku ili stvarni strah od agresije Rusije na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, akcija sa jedne strane izaziva reakciju sa druge. Rusija, nezadovoljna gomilanjem naoružanja i NATO vojnika na svojoj granici, već je odavno preduzela konkretne korake: kalinjingradska oblast, ruska enklava koja se graniči sa Litvanijom i Poljskom, pretvorena je u raketnu i pomorsku bazu iz koje Rusi kontrolišu Baltik. U blizini zapadne ruske granice održavaju se i veliki vojni manevri. S druge, litvanske, strane, u nedelju je počeo drugi deo manevara „Gvozdeni puk 2016”, u kojima učestvuju jedinice iz Nemačke, Danske, Litvanije, Luksemburga, SAD i Francuske – ukupno skoro 3.000 vojnika. Upitan koliko je verovatna ruska agresija na njegovu zemlju, litvanski ministar odbrane Jozas Olekas kaže da ona nije izvesna. „Ali to ne možemo ni da isključimo… Oni mogu da izvode vežbe na svojoj granici i da krenu u invaziju u roku od nekoliko sati”, pribojava se Olekas. Prateći vojne vežbe NATO-a u Litvaniji, reporter Rojtersa je izvestio da su nemački i danski vojnici već raspoređeni po močvarama i šumama Litvanije s namerom da upoznaju baltički teren i testiraju svoju sposobnost da osoblje sa opremom brzo reaguje ukoliko se „otvori” front. NJihovi tenkovi i oklopna vozila su se nedavno vratili iz Avganistana, pa je pustinjska žuta maskirna boja prefarbana kombinacijom zelene i crne, kako bi se „utopila” u baltičke šume. „Mi menjamo fokus, sa taktike protiv pobunjeničkih akcija vraćamo na taktiku klasičnog ratovanja”, rekao je Rojtersu nemački potpukovnik Mark Ulrih Krop, sedeći u svom maskirnom komandnom šatoru u litvanskoj vojnoj bazi, dodajući: „Svako mora da bude pripremljen.” Posle najnovije odluke NATO-a, ministarka odbrane Ursula fon der Lejen je samo potvrdila da je Nemačka „spremna da preuzme odgovornost”. Kako se saznaje, Nemačka će najverovatnije pre septembra svoje snage rasporediti u Litvaniji, Britanci će ići u Estoniju, američki vojnici i oklopna terenska vozila u Letoniju, a Kanađani u Poljsku. Ipak, kako je juče javio „Dojče vele”, nisu sve članice raspoložene za takve zadatke. Španija i Italija radije žele da se koncentrišu na južne granice, dakle na suzbijanje ilegalne migracije, a Francuska je uzdržana jer je socijaldemokratska vlada u Parizu žestoki protivnik nacionalno-konzervativne vlade u Varšavi, navode diplomate NATO-a. Pokušaj da se Nemačka odvrati sa puta konfrontacije sa Rusijom učinio je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, rekavši da je „ogromna greška i odsustvo senzbiliteta to što je Nemačka, u godini sećanja na nemački napad na Sovjetski Savez, preuzela komandu nad NATO snagama na ruskoj granici”. Šreder smatra da je time pokrenuta spirala koja bi mogla negativno da utiče na politiku prema istoku koju su vodili nekadašnji kancelari Helmut Šmit i Vili Brant. I nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer već mesecima poziva na ukidanje sankcija i mekši razgovor sa Rusijom. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da se nada da će Nemačka izvagati sve razloge „za” i „protiv”, da će odmeriti činjenice koje „ni na koji način ne mogu da se protumače kao priprema Rusije za agresiju protiv EU i NATO-a”. „Da budem iskren, mislim da je ovo anomalija i da su se autori izveštaja (nove strategije) jednostavno poveli za modnim trendom u unipolarnom svetu, čiji su dani već odbrojani”, rekao je Lavrov za „Sputnjik”. Iz Rusije, međutim, stižu i konkretni glasovi da je Nemačka u izvesnom smislu zakasnila sa izdavanjem nove „bele knjige” jer u realizaciji istočne politike Severnoatlantske alijanse igra ključnu ulogu i da je „veoma problematično” što je Rusija svrstana među prvih 10 globalnih pretnji po Nemačku. Nemački ambasador u Moskvi Rudiger fon Frič ocenio je kao spekulacije izveštaj „Velta” i podsetio da je u ruskoj vojnoj strategiji NATO označen kao protivnik, a Nemačka je deo alijanse. Inače, u dokumentu od oko 80 stranica autori su označili Rusiju kao „pretnju svetskom poretku koji je uspostavljen po završetku hladnog rata” i navodi se da se „Rusija okreće od Zapada ojačavajući stratešku konkurentnost i povećavajući vojno delovanje na samoj granici sa EU”. Posebnu pažnju su autori posvetili korišćenju digitalnih komunikacija kako bi se uticalo na javno mnjenje, počev od nezvanične kontrole nad diskusijama na društvenim mrežama do manipulacije preko medija. U ostale pretnje po Nemačku ubrojani su međunarodni terorizam, radikalni nacionalizam, migrantska kriza i rizici od epidemija zbog rasta stanovništva u EU. Izvor: Politika