Pravda

Piše: Ivan Ristić Jedan od osnovnih defekata demokratije ugrađenih u njene temelje je mogućnost da je odlučivanje uglavnom prepušteno nekompetentnima. Međutim, u domenu učešća prosečne osobe u političkom životu nije neophodan zavidan nivo kompetentnosti, ali jeste razumevanje elementarne logike političkih procesa. Osnovni problem iz koga proizilaze svi drugi je iskrivljeno sagledavanje aktuelne spoljnopolitičke pozicije Srbije, iz koga se izvode pogrešni zaključci, pa potom logično slede i mnogobrojni problemi. Ključno obeležje sagledavanja političkih procesa je deficit informacija. Navika da se komentarišu složeni politički događaji na najvišoj ravni od strane prosečne osobe proističu iz obilja medijskih izvora koji ljude svakodnevno bombarduju različitim tipovima informacija. Ipak, potpuno slobodni mediji su poput demokratije – ideal na papiru, ali u realnosti nikada ne postoje u čistom obliku. U skladu sa tim, informacije koje dolaze do konzumenata su mahom polutačne, nepotpune i veoma često ne oslikavaju pravi sled događaja. Ako se tome doda spin kao često sredstvo medijske borbe između različitih interesa, jasno je u kojoj meri medijski pojavni oblici nekog procesa mogu da zamagle realne procese koji se odvijaju iza kulisa. Kako bi se neki proces pravilno definisao, potrebno je raspolagati informacijama makar približno kojima raspolaže najviše političko rukovodstvo. To nije uvek moguće, ali je jedini put kako bi se doneo pravilan sud o događajima i procesima. Potrebno je imati u vidu sve raspoložive alternative, njihove nedostatke i benefite, pa tek onda donositi sud koji je po svom karakteru blizak političkoj realnosti. Drugi problem leži u posmatranju događaja kroz suženi objektiv, koji zanemaruje širu sliku. Mainstream generalno karakteriše suštinsko nerazumevanje političkog procesa u kome se određeni akteri i događaji posmatraju potpuno izolovano od drugih događaja, bilo u prostornom ili u vremenskom smislu. Prostorni smisao podrazumeva tumačenje političkih događaja kao izolovanih i ograničenih pojava, bez sagledavanja faktora njihove povezanosti i šireg konteksta. Sa druge strane, nedostatak vremenskog kontinuuma u političkom poimanju podrazumeva zanemarivanje uzročno posledičnih veza i uopšte nerazumevanje vremenskog konteksta. Tumačenje politike kao skupa izolovanih događaja, bez ikakve povezanosti među njima i definisanje tih veza, bilo paralelnih ili uzročno posledičnih, pogoduje onima koji od političkog života teže da naprave predstavu, ili onih malicioznijih koji sa jasnim ciljem projektuju takvo shvatanje među mahom neinformisanu masu. Opasnost leži u tome što su okolnosti u kojima se „od šume ne vidi drveće“ idealan poligon za implementaciju onih koji Srbiji ne žele dobro. Koren trećeg problema je nedovoljno uvažavanje vremenske komponente u posmatranju političkih procesa. Zanemarivanje aktuelnog geopolitičkog trenutka i duha vremena u koje bi trebalo svestiti političke događaje iz sadašnjosti proističe iz karakteristike ljudske prirode koja teži da lične motive uklopi u dešavanja koja ga po obimu i značaju daleko nadilaze. LJudski život jeste ograničen, kao i godine u kojima bi trebalo ostvariti neki materijalni pomak, zasnovati porodicu itd. Zbog toga se politički događaji i procesi posmatraju kroz neumereni fokus na sadašnji trenutak. Međutim, politički procesi na najvišem nivou su dugog trajanja, i u odnosu na njih je ljudski život prekratak. Upravo ograničenost ljudskog veka nameće shvatanje politike kao skupa događaja sa jasno definisanim segmentima, a ne kao dugotrajnog i višeslojnog procesa. Jedan od najčešćih faktora koji su u korenu nerazumevanja političkih procesa je preuveličavanje moći i uticaja Srbije. Preuveličavanje se može odnositi na veličinu Srbije i njen udeo u važnim globalnim pokazateljima, ali i na preuveličavanje sposobnosti projekcije njenog uticaja. Preuveličavanje značaja i moći Srbije je relikt nekadašnjeg jugoslovenskog sistema kao bastiona nesvrstanosti. Spoljnopolitička pozicija usled povoljnog sticaja istorijskih okolnosti pripisala je SFR Jugoslaviji daleko veći obim spoljnopolitičkih aktivnosti, uticaj i moć nego što je ta država na osnovu ekonomskih i političkih pokazatenja mogla da ima. To se kroz sistem obrazovanja i uticaj starijih generacija odražava i na današnje shvatanje mesta Srbije u svetu. Srbija nesumnjivo ima značajan strateški položaj i od suštinske je važnosti u balkanskoj geopolitičkoj slagalici, ali i globalno na sportskom i kulturnom nivou. Međutim, po većini objektivnih kriterijuma na globalnom nivou, Srbija je na nivou statističke greške. To se mora imati u vidu uvek kada se razmatra neka konkretna politika. Vrednosni sistem i pogled na svet koji se stiču kroz socijalizaciju u startu sužavaju realističan pogled na stvari i umnogome ga iskrivljuju. On se sastoji od definisanih vrednosnih kategorija u koje se svaki konkretan politički događaj svrstava i na osnovu njih prosuđuje svaka pojedinačna situacija. Te kategorije se sastoje od dihotomije dobro-loše, moralnih načela, nacionalne identifikacije, kulturnih razlika, načina posmatranja drugih kolektiviteta itd. Kategorizacija događaja u skladu sa identitetskom i socijalizujućom matricom po pravilu nije loša i odgovara ljudskoj socijalizujućoj prirodi. Međutim, ona veoma lako može da se transformiše u svoju malignu suprotnost koja se reflektuje kroz isključivost i ostrašćenost u posmatranju političkih događaja i procesa. To je posebno karakteristično za naš mentalitet. Percepcija političke realnosti je gotovo bez izuzetka jednostrana. Kako bi se procesi i događaji realistično sagledali, potrebno je posmatrati ih iz naše i neprijateljske perspektive. Višestrano sagledavanje donosi razumevanje protivničke strane, njenih motiva, potencijala, ideoloških načela, i na kraju praktičnih spoljnopolitičkih ciljeva. Od ključne je važnosti razumevanje političkih procesa protivničke strane, njenog vrednosnog sistema i mentalitetskih odlika koje presudno utiču na oblikovanje i konkretizaciju spoljnopolitičkih odluka. Takvo sagledavanje situacije podrazumeva „izmeštanje“ iz sopstvene kože i težnju da se razmišlja kao donosilac odluka, politički aktivista ili birač sa suprotne strane. Neobjektivnost pre svega proizilazi iz emocionalnog posmatranja racionalnih kategorija. Politika kao i svaki drugi društveni proces podrazumeva i vrednosnu komponentu. Ona je do te mere višeslojna i usmerena ka vrednosnim orijentirima da se često može postaviti pitanje šta je zaista objektivno. To u velikoj meri zavisi od samog cilja, odnosno onoga što se želi postići. Emotivnost u politici prouzrokuju značajni događaji iz prošlosti, nacionalni mitovi, stradanja naroda od strane neprijatelja, kao i donekle prirodne emotivne reakcije na konkretne poteze suprotstavljene strane. Sve što je ljudski u nekoj meri mora biti i subjektivno. Objektivnost se poput savršenstva ne može dostići, njoj se mora težiti. Međutim, spoljnopolitički izbor u svojoj srži mora biti racionalan i od interesa za buduće naraštaje, pa je nepristrasnost i hladnokrvnost osobina koja se ceni u prelomnim momentima. Kako bi se jasno i nepristrasno sagledala srpska pozicija, potrebno je uzeti u obzir mnogo faktora – ekonomiju, spoljnopolitičke okolnosti, a posebno procese dugog trajanja poput istorijskih i geopolitičkih. Politički događaji imaju smisla samo ako se svrstaju u vremenski i prostorni kontekst, posmatraju hladnokrvno i racionalno, sagledavanjem pozicija i interesa suprotne strane, a imajući u vidu naš vrednosni sistem i sve raspoložive pouzdane informacije o konkretnoj stvari. Konkretizacija politike u praksi je veština mogućeg u datim okolnostima. Nepravilna percepcija okolnosti i datih mogućnosti u njima nas vodi pogrešnim odlukama, a pogrešne odluke lošim rezultatima i dugoročnom štetom. Za bilo koji iole značajan politički proces koji menja sudbine čitavih naroda, jedan ljudski život je malo, i to zvuči obeshrabrujuće. Međutim, na nama je da za sebe i buduće generacije uradimo sve što je do nas. Ključ toga je pravilna percepcija složenih političkih dešavanja, kako van zemlje, tako i unutar nje. Izvor: standard.rs