Pravda

Taj skup je održan u Vašingtonu, a američki ministar odbrane je na istu temu dodao: „Punih 25 godina nije bilo potrebe da obuzdavanje (Rusije) bude prioritet na istočnom krilu NATO. Sada to moramo iako bi svi želeli da bude drugačije“. Uprkos poslednjim rečima, Karter je na konferenciji imao celu antirusku tiradu koja bi više priličila DŽonu Mekejnu ili bivšem konandantu snaga alijanse u Evropi generalu Filipu Bridlavu: „Uprkos semu što smo zajedno napravili posle završetka hladnog rata, Rusija je poslednjih godina– sa njenim narušavanjem teritorijalne celovitosti Ukrajine, Gruzije i Moldavije, sa njenim neprofesionalnim držanjem u vazduhu, kosmosu i sajberprostoru, kao i sa njenim zveckanjem nuklearnim oružjem – izgleda do kraja rešena da podrije principe međunarodnog poretka koji je dobro poslužio nama, našim saveznicima, međunarodnoj zajednici, a i samoj Rusiji“. Karter je učesnicima skupa predočio da Sjedinjene Države i NATO pored granica Rusije pojačavaju svoje „istureno prisustvo“ i da će to činiti i dalje. Čak je naglasio da u Vašingtonu i Briselu takav pristup smatraju „izbalansiranim“: „Mi povećavamo svoje mogućnosti, mi učvršćujemo svoje pozicije, povećavamo investicije u svoje planove, svoje prijatelje i saveznike. Međutim, mi istovremeno držimo otvorena vrata za zajednički rad sa Rusijom. Tamo gde se naši interesi podudaraju“. Karter je ocenio da NATO „nije idealno podesan za odgovor na izazove 21. veka“ i ukazao da alijansa, upravo zato, „razrađuje nove planove za nove izazove“, uključujući pariranje napadima u sajber-prostoru i hibridnim ratovima. Osposobljava se i za preplitanje običnog i nuklearnog ratovanja. Američki ministar odbrane je ocenio da na SAD leži nepravedno veliki teret brige za NATO i zatražio od saveznika da više „povuku“: „Svi smo dužni da za obuzdavanje i odbijanje ruske agresije činimo više. Posle samita u Velsu – države članice (NATO) su prestale da smanjuju svoje vojne izdatke, a neke su ih i povećale, ali moramo još mnogo šta da uradimo i o tome će se verovatno razgovarati u Varšavi.“ Karter je otkrio – govoreći o „novim snagama povećane pripravnosti“ – da NATO želi da bude u stanju da u roku od 24 sata prebacuje trupe, oružje i municiju iz različitih delova Evrope do „bilo kojeg kriznog žarišta na teritoriji alijanse“. U tome bi SAD,  prema njegovim rečima, igrale pomoćnu ulogu jer bi stavljale na raspolaganje samo transportnu avijaciju i obezbeđivale „podršku u drugim formama“. Američki ministar je otkrio i da NATO ima globalne ambicije i da se zato pristupa formiranju „mrežne strukture“ i izvan same organizacije i izvan Evrope. Za primer je naveo Avganistan. Na kraju je rekao: „Uveren sam da će SAD još decenijama imati neuporedivu vojnu moć i zadržati ulogu svetskog lidera na planu bezbednosti. U svim delovima sveta“. Izvor: fakti.org