Pravda

- Stav međunarodne zajednice je da Hrvatska mora da privuče Srbiju u EU, a ne da je udaljava, pa u tom kontekstu pritisak jeste veći na Zagreb nego na Beograd. Takođe, strane diplomate su savetovale Srbiju da bi bilo dobro da oživi kontakte sa Hrvatskom na svim nivoima i da ih intenzivira na sve moguće načine - kaže jedan zapadni diplomata.

Kako navodi, nakon pada vlade Hrvatske predsednica Hrvatske je izabrana da krene u normalizaciju odnosa sa Srbijom, jer Zapad smatra da nema vremena da se čekaju novi izbori u Hrvatskoj pošto nova vlada neće biti formirana do zime. S druge strane, Vučić ima apsolutnu većinu u Srbiji, pa je i prirodan izbor za potpisivanje deklaracije o dobrim namerama.

Zapadne diplomate su rešene da ono što su juče u Subotici potpisali Vučić i Grabar Kitarović nova hrvatska vlada i sprovodi, bez obzira na to ko će je formirati.

Što bolji dobrosusedski odnosi su zapravo ono što EU traži i od Srbije i od Hrvatske. Kako kaže zagrebački univerzitetski profesor Zoran Pusić, ovakve želje su postojale i ranije, postoje i dalje, ali i da je u "političkom planu dojučerašnje hrvatske vlade postojala i potreba za najboljim neprijateljem". On kaže da jeste bilo uticaja sa strane kako bi došlo do peglanja odnosa dve zemlje.

- To sam razumeo i iz poruka koje su stizale i koje stižu sve vreme od EU i njihovih zvaničnika, koji uvek ističu dobrosusedske odnose. EU je stalo da to "bure baruta" na Balkanu, kako ga često nazivaju, ne bude izvor konflikata i problema. Unija gleda dva-tri koraka unapred i želi da poslednja primljena članica i prva koja će sledeća biti primljena imaju normalne i podnošljive odnose - priča Pusić.

Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose smatra da su obe strane svesne koliko su dobrosusedski odnosi važni i u političkom, a naročito ekonomskom smislu.

- Jasno je da su nesuglasice prisutne i da se često koriste za unutrašnje političke sukobe - kaže Đurđević i ističe da u svemu ovome ne treba zanemariti zahteve Hrvatske koji su postavljeni Srbiji kada je u pitanju poglavlje 23.

Prema njegovim rečima, kako će se deklaracija sprovoditi tek će se videti, naročito kada je u pitanju Hrvatska, jer se više stvari u ovom dokumentu prevashodno odnosi na nju.

Šest tačaka deklaracije o normalizacijo odnosa Srbije i Hrvatske: 1. Unapređenje zaštite manjina, srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji
2. Državne komisije odmah treba da počnu pregovore o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske na osnovu međunarodnog prava
3. Obe države spremne su da ubrzaju primenu Sporazuma o pitanju sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču
4. Obe države su saglasne da je potraga za nestalim licima prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih
5. Obe države su svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, i spremne su da aktivno i koordinirano deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize
6. Obe države su spremne da aktivno učestvuju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima Evropske unije. Izvor: Blic