Gotovo sve ankete prethodnih nedelja dale su iste šanse i jednoj i drugoj opciji. Istraživanja pre referenduma pokazala su da su uglavnom mladi ti koji će glasati za ostanak, dok će stariji glasati za odlazak iz EU. Takođe, visoko obrazovani uglavnom su protiv izlaska, baš kao što su niže obrazovani većinom za izlazak. Severna Irska i Škotska bi da ostanu, Engleska i Vels da odu. Ko god da pobedi, druga polovina biće nezadovoljna, zbog čega je za očekivati da Britanija u petak ujutru kada rezultati budu objavljeni bude duboko podeljena, baš kao što je to bio slučaj u kampanji.

Političke posledice

Ukoliko Britanci ostanu u Uniji, svi oni koji su glasali protiv ostaće nezadovoljni. Ostaće i teške reči koji su jedni drugima uputili tokom kampanje, a koje su kulminirale nakon ubistva laburističke poslanice DŽo Koks. Analitičari ukazuju i da će samo održavanje referenduma, bez obzira na ishod, ojačati trend organizanizovanja nacionalnih referenduma o evropskim pitanjima, ali i da otpor globalizaciji i međunarodnim elitama neće tako skoro nestati. Da li to znači da bi i neke druge zemlje mogle da krenu putem Britanije? Moguće je. Takvih težnja, pa i najava bilo je ranije, a eventualni izlazak Britanaca iz Unije mogao bi pokrene pravu lavinu. Možda prva zemlja koja bi organizovala sličan referendum bila bi Švedska. Čak je i predsednik Evropskog veća Donald Tusk nedavno upozorio da bi "Bregzit" mogao biti početak "uništenja ne samo EU, nego i celokupne zapadne političke civilizacije."

Evroskepticizam u porastu

I sama Evropska unija osetiće posledice, čak i u slučaju da Britanci izglasaju ostanak. EU će morati da se suoči sa novim talasom evroskepticizma i padom popularnosti. Nova ispitivanja pokazuju da je podrška javnosti EU pala širom Evrope, najviše u Francuskoj, gde samo 38 odsto ljudi ima pozitivno mišljenje o Uniji - šest postotnih bodova manje nego u Velikoj Britaniji. Evroskeptici u Holandiji izborili su se u aprilu za referendum o sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU i uspeli da prikupe dovoljno glasova da ga odbace. Mađarski premijer Viktor Orban planira u oktobru referendum o evropskom planu raspodele izbeglica iz Grčke i Italije. Trend otpora odlukama EU mogao bi ubrzano da raste ukoliko Britanci okrenu leđa Uniji, posebno jer su na većini izbora održanih u evropskim zemljama tokom poslednje dve godine pobedile ili zabeležile značajne rezultate upravo stranke desnog centra ili čak ekstremnib desničara koji se otvoreno protive Evropskoj Uniji.

Ekonomske posledice

Prethodnih nekoliko dana, strah od Bregzita naterao je Britance da potrče ka menjačnicama. Svoju voljenu funtu, koje se nisu odrekli ni po ulasku u Uniju, sada menjaju za dolare i evro jer vrednost njihove nacionalne valute opada svakim danom. Ako izglasaju izlazak, procene analitičara su da bi vrednost funte mogla da nastavi da pada, a u tom slučaju cela ekonomija Kraljevstva bi trepela posledice, nevezano za druge efekte koje će po zaposlene i određene grane industrije imate eventualni izlazak. Pre meseca dana MMF je upozorio da bi izlazak Velike Britanije iz Evropske unije imao "negativan i značajan uticaj" na ekonomski rast te zemlje, a da bi status Londona kao globalnog finansijskog centra mogao da bude ugrožen. Izlazak bi izazvao nestalnost na finansijskim tržištima i smanjenje ekonomske proizvodnje, pa čak mogao bi i da gurne Britaniju u recesiju. Sam ministar finansija velike Britanije DŽordž Ozbor izjavio je da bi u slučaju izlaska, Kraljevstvo moralo da se suoči sa gubitkom od 200 milijardi funti godišnje i to u narednih 15 godina. Sa druge strane i ostanak, u slučaju da to bude ono što su Britanci izabrali, uzdrmaće funtu, jer je samo održavanje Bregzita i priprema za oba ishoda izazvala turbulencije na svetskim berzama od koje će Britaniji biti potrebno vreme da se oporavi. Prema procenema nekih analitičara, između šest meseci i godinu dana. Izvor: Blic