Pravda

Doduše, ne u osvajačkom pohodu, već u okviru velike vojne vežbe snaga NATO-a, što je izazvalo ne samo negodovanja zvanične Moskve, već je dovelo do razdora unutar nemačke vladajuće koalicije demohrišćana (CDU) kancelarke Angele Merkel i socijaldemokrata (SPD) vicekancelara Zigmara Gabrijela. Velika vežba „Anakonda-16”, koja je kreirana za slučaj „ruske agresije” pri čemu se zvanično ne vodi kao vežba NATO-a već poljske vojske, možda u nemačkoj javnosti i ne bi zavredila neku veću pažnju da šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer nije izjavio da u odnosima sa Rusijom ne bi trebalo da „glasnim zveckanjem oružjem i ratnim pokličima dalje zaoštravamo situaciju”. „Onaj ko misli da će simboličnim paradama tenkova na istočnoj granici (severnoatlantske) alijanse stvoriti veću bezbednost, taj se vara. Bilo bi dobro da ne tražimo izgovore za novu staru konfrontaciju”, rekao je Štajnmajer, čime je u Rusiji izazvao talas oduševljenja, a u Nemačkoj buru protesta, pre svega konzervativne štampe i političara iz redova koalicionih partnera CDU. Komentator lista „Frankfurter algemajne cajtung” smatra da je Štajnmajer svojim optužbama na račun NATO-a činjenice okrenuo naglavačke, te da „nije NATO okupirao Krim, već Kremlj, i ne vodi NATO rat u istočnoj Ukrajini, već Kremlj”. Dok dnevnik „Velt” smatra da je Štajnmajerova izjava „akt nelojalnosti bez presedana”, tabloid „Bild” je osudio „ulickanu diplomatiju koja stalno daje budalaste izjave”, priželjkujući još tenkova na istočnim granicama NATO-a jer „dijalog bez pretnje Rusija interpretira kao poziv na invaziju”. Međutim, prema mišljenju jednog od urednika onlajn izdanja magazina „Špigl” Štefana Kucmanija, uprkos teškim optužbama konzervativne štampe i političara, Štajnmajer nije uradio ništa drugo do ono što bi trebalo da uradi jedan diplomata. „On je samo rekao: ’Ne možemo da prestanemo da pričamo jedni sa drugima. I Rusiji ne možemo da dajemo isključivo vojni odgovor’”, ističe Kucmani. Ovaj komentator ističe da Štajnmajerove reči predstavljaju mišljenje većine Nemaca i da SPD ovim samo može da dobije jer, za razliku od krajnjih desničara i krajnje levice, on je sposoban da u odnosima sa Rusijom uspostavi tu finu liniju između odvraćanja i saradnje. Prema njegovom mišljenju, to je političko remek-delo koje je SPD (u vreme kancelara Vilija Branta) uspevao da postigne sa najboljim posledicama za Nemačku i Evropu. Nasuprot Kucmaniju, njegov kolega iz „Špigla” Sebastijan Fišer smatra da iz Putinove perspektive SPD šalje signale slabosti: upozorenje oko vežbi NATO-a, debata oko sankcija, kritika nemačkog vođstva na istočnoj granici NATO-a. On smatra da ove signale Putin vidi kao političku kapiju zbog koje ne mora da menja svoje ponašanje. Zbog toga Fišer smatra da Zapad mora da bude ujedinjen, deluje glasno i jasno i bez dvoumljenja šalje poruku da će NATO beskompromisno braniti svoju teritoriju kao i da će sankcije biti produžavane sve dok Rusija ne promeni svoje ponašanje. Činjenica da je Štajnmajer šef diplomatije ali i visoki funkcioner SPD-a izazvala je komešanja u Berlinu pa su se mnogi zapitali da li je zapravo ovo početak cepanja velike koalicije. Te sumnje su još više podgrejane kada je vicekancelar i predsednik SPD-a najavio da sledećeg ponedeljka ide u posetu Moskvi gde će se sastati sa Vladimirom Putinom kako bi razgovarali o ekonomskim odnosima Rusije i Nemačke. Godinu dana pred izbore, Štajnmajer ali i Gabrijel očigledno žele da osveže imidž SPD-a i da partiju prikažu u tradiciji njenih najboljih dana u vreme kancelara Vilija Branta, koji je sedamdesetih godina svojom politikom prema Istočnoj Nemačkoj i SSSR-u uspeo da ublaži hladnoratovsku zategnutost. I dok njeni poslanici vatreno kritikuju SPD, kancelarka Angela Merkel ćuti, premda je i ona minulih dana iznela ublaženi stav prema Rusiji, navevši mogućnost ublažavanja sankcija. Ipak, zvanično demohrišćani podržavaju oštriji stav prema Moskvi, tako da mnogi Štajnmajerove i Gabrijelove istupe vide kao početak cepanja velike koalicije, ako ne pre onda posle izbora. Tu mogućnost je najavio i sam Gabrijel, rekavši za „Špigl” da može da zamisli vladu sastavljenu samo od levičarskih partija, čime je posredno isključio dosadašnju saradnju sa CDU. Izvor: Politika