Od 28 članica EU evro zoni pripada 19 država, pojedine zemlje ne prihvataju evro kao sopstvenu valutu (Britanija, Danska i Švedska), a evrozoni još ne pripadaju novije članice - Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska.
Postoje istovremeno i zone koje su unilateralno prihvatile evro kao svoju monetu, poput Crne Gore i Kosova, dok posebne sporazume o korišćenju evra imaju Vatikan, Andora, Monako i San Marino, koje takođe nisu članice EU.
Danska se uz to nalazi u takozvanom statusu ERM II. Sastavni deo tog mehanizma izvorno je bila i Grčka, a reč je o fazi koja je priprema za ulazak u evrozonu i traje najmanje dve godine pred ulazak.
Šengenskoj zoni trenutno pripada 26 zemalja, pripadaju joj i zemlje koje nisu članice Evropske Unije - Švajcarska, Norveška i Island, a takođe, Rumunija. Bugarska, Kipar i Hrvatska u obavezi su da se u potpunosti priključe.
Britanija, međutim, i u tom smislu ima sasvim poseban status.
Ideja i početni koncept unije zemalja Evrope pripisuju se negdašnjem šefu francuske diplomatije Robertu Šumanu (1886 – 1963), koji je, poučen teškim nasleđem, odnosno iskustvom, plasirao ideju približavanja čiji su izvorni nosioci, nausuprot teškoj istoriji, bili francuzi i Nemci.
U prvoj fazi došlo se do zaključka da francuska i Nemačka treba da preuzmu zajednički nadzor nad proizvodnjom i distribucijom uglja i čelika i njegov plan o tome obelodanjen je 9. maja 1950. godine. Pet godina potom odlučeno je da se 9. maj obeležava kao Dan Evrope, a Šumanov plan shvaćen je kao pristup koji će postupno stvarati prostor saradnje i prevazilaženja dubljih neslaganja među zemljama Evrope.
U to vreme bio je to nagoveštaj da bi u budućnosti mogla biti postignuta neka vrsta ekonomske zajednice među evropskim državama.
Aprila 1951. potpisan je u Parizu Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Taj čin se smatra početkom stvaranja Evropske ekonomske zajednice (EEZ), kasnije Evropske zajednice (EZ), koja je "prerasla" u Evropsku uniju (EU). Zajednici za ugalj i čelik tada su pristupile francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg.
Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik stupio je na snagu 23. jula 1952. godine, potpisan je na 50 godina i važio je do 23. jula 2002. godine.
U Rimu su 25. marta 1957. potpisana još dva ugovora - Ugovor Evropske ekonomske zajednice i Ugovor Evropske zajednice za atomsku energiju, poznatiji kao "Rimski ugovori".
Cilj ovih ugovora je bio stvaranje jedinstvenog tržišta i približavanje ekonomskih politika država članica da bi se postigao zajednički ekonomski razvoj i kao posledica povećao životni standard građana država članica.
Evropska zajednica (EZ) službeno je počela da deluje 1. jula 1967. godine, a dogovor o njenom formiranju potpisan je dve godine ranije.
Državama okupljenim u Evropskoj zajednici 1. januara 1973. priključuju se Danska, Irska i Velika Britanija, pa je tako evropska "šestorka" prerasla u "evropsku devetorku".
Grčka se tom društvu pridružila 1. januara 1981, a pet godina kasnije članice EZ postale su Španija i Portugal.
Monetarna i politička unija koje omogućavaju razvoj slobodnog unutrašnjeg tržišta među državama članicama EZ inicirana je 1986. godine, a Jedinstveni evropski akt koji je to omogućio potpisan je 1. jula 1987.
Pod nazivom Evropska unija zajednica evropskih država postoji od 1. novembra 1993. kada je u Mastrihtu potpisan Ugovor koji je nazvanom po toj holandskoj varošici (Ugovor iz Mastrihta), a prethodilo mu je, februara 1992, potpisivanje Ugovora o Evropskoj uniji.
Ugovorom su utvrđena tri stuba EU: nadnacionalni; zajednička spoljna i bezbednosna politika; saradnja u oblasti pravosuđa i u unutrašnjim poslovima. Na samitu u Kopenhagenu 21. juna 1993. čelnici država članica EU složili su se da će u svoje društvo primiti i pridružene zemlje članice iz srednje i istočne Evrope ako, i kada, izraze želju du budu primljene.
Nove članice EU postale su tako 1. januara 1995. Austrija, finska i Švedska.
Evro kao zajednička valuta zemalja članica Unije uveden je 1999. godine, a njegova primena počela je 1. januara 2002.
Neke su države ostale verne sopstvenoj valuti, pa su tako van zone evra ostale Velika Britanija, Švedska i Danska. Van te zone je danas i većina zemalja koje su Uniji pristupile posle 2004. godine.
Te 2004. Uniji su pristupile Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija, a od 1. januara 2007. članice EU su još Bugarska i Rumunija. Poslednja je EU pristupila Hrvatska 1. jula 2013. godine. Izvor: Tanjug
